Банкари нуде отпис 40 одсто грчког дуга, владе траже „добровољни” отпис од 60 процената. – Узбуна око Италије
Брисел – Шансе за постизање свеобухватног договора за решење дужничке кризе зоне евра на самиту у Бриселу и даље су танке, јер постоје размимоилажења око кључних аспеката, посебно око тога како дати већу моћ спасилачком фонду, јавља Ројтерс.
Званичници ЕУ и европске дипломате снизили су праг очекивања пробоја на самиту 17 лидера еврозоне, који је почео јуче по подне, упркос уверавањима Француске и Немачке да ће до краја месеце бити пронађено двогодишње „свеобухватно решење” дужничког хаоса.
Лидери могу да се сложе само око општих начела, препуштајући кључне детаље, укључујући износ отписа грчког дуга и износ средстава у фондовима за финансијске интервенције, каснијим преговорима министара финансија.
Док постоји широки консензус око потребе да се око 110 милијарди евра убаци у европски банкарски систем како би се спречио могући банкрот Грчке и све финансијске последице које би он носио, много је нејасноћа око друга два критична дела плана.
Владе и банке су се непосредно уочи самита расправљале око процента отписа грчког дуга, кажу извори блиски преговарачима.
Много неизвесности остаје и око сложених планова да се прикупи 440 милијарди евра за спасилачки фонд зоне евра, познат као Европски фонд за финансијску стабилност (ЕФСФ), коме не би било допуштено да повлачи средства из Европске централне банке (ЕЦБ).
Инвеститори су опрезни око резултата самита, док је евро стабилан према долару, а европске акције су се мало мењале.
Извештава се да је грчки министар финансија Евангелос Венизелос јуче грчким банкама саопштио да се највероватније очекује да ће приватним власницима грчких државних папира од вредности бити отписано 50 одсто дуга и да ће заузврат добити готовину и нове обвезнице.
Цитирајући изворе у Бриселу, где је присуствовао састанку банкара, дневник „Катимерини” пише да ће по том сценарију банке примити 15 евра у кешу и 35 евра вредности нових обвезница на 30 година уз купон од шест процената за сваких 100 евра које дугују.
Тачан однос кеша и обвезница може да претрпи измене, додаје лист.
Банкарски извори и званичници ЕУ пренели су Ројтерсу да су банке понудиле смањење дуга од 40 одсто, док владе траже „добровољни” отпис од 60 процената.
Жан-Клод Јункер, председавајући министара финансија еврозоне, предвиђа договор о отпису у износу од 50 одсто, мада није извесно да ће договор бити постигнут на време да би био понуђен самиту.
Навика европских лидера да на дужничку кризу и проблеме банака одговоре сувише касно, и да понуде сувише мало, претворила се у ширу економску и политичку кризу која прети евру у пројекту Европске уније.
Читаву ситуацију додатно компликују интензиван притисак на Италију и размимоилажења у Немачкој. Неспособност Италије да представи одговарајућу реформу свог пензионог система увећала је сумње у спремност премијера Силвија Берлусконија да се озбиљно суочи са кризом која прети трећој највећој економији еврозоне.
Берлускони је у Брисел дошао са „писмом о намерама” о дуго очекиваним реформама, кажу његови сарадници, пошто је његова влада у уторак једва преживела гласање поводом захтева да Рим испуни обећање да ће повисити границу одласка у пензију.
Италија унутар зоне евра има највеће тржиште државним обвезницама, уз јавни дуг од 1.800 милијарди евра, 120 процената бруто националног производа. Како би рефинансирала растући дуг, Италија би у наредне три године морала да штампа државних обвезница у вредности од 600 милијарди евра.
Берлускони је у понедељак љутито реаговао на притиске из Париза и Берлина и у саопштењу рекао да ниједна земља ЕУ није у позицији да држи лекције својим партнерима.
Лидери ЕУ страхују да би неуспех да се дуг учини одрживим могао да значи да Италија крене путем Грчке, Ирске и Португалије, које су све морале да прихвате програме финансијске помоћи ЕУ и ММФ-а.
Спасилачки фонд не садржи довољно новца да би се у том случају помогло Италији.
Немачка упркос противљењу Француске покушава да изгура свој план око степена ангажовања Европске централне банке у изласку из кризе. Париз жели да самит подржи „нестандардне мере” ЕЦБ као што је куповина проблематичних државних обвезница све док се Европа суочава са ванредним околностима.
Долазећи шеф ЕЦБ Марио Драги послао је током другог дела дана поруку коју су финансијска тржишта дуго чекала: он је наговестио да ће ЕЦБ ипак куповати сумњиве државне обвезнице наглашавајући да се ради о привременој мери.
Канцеларка Ангела Меркел, која се у парламенту јуче изборила да обезбеди подршку за мере спасавања зоне евра, каже да је Немачка против фразе садржане у нацрту закључака самита која каже да ЕЦБ треба да сачува ове „нестандардне” мере.
Многи аналитичари сматрају да је ЕЦБ једина институција која има довољну финансијску моћ да убеди нервозна и скептична тржишта да криза може да буде решена.
———————————————————–
Туча у парламенту
Рим – Италијански посланици размењивали су јуче ударце у парламенту поводом дебате о програму оштрих економских реформи и промена пензионог система у земљи, јавља Ројтерс.
Најмање два посланика Лиге севера, члана владајуће коалиције десног центра, физички се сукобило са члановима опозиционе странке ФЛИ председника парламента Ђанфранка Финија.
Фини је претходно на ТВ саркастично приметио да је Босијева супруга отишла у пензију са 39 година старости.
Седница је накратко морала да буде прекинута.
