Део Европске уније може да одахне по питању енергетска безбедност, јер ће Гаспром после застоја због одржавања поново пуштати гас кроз гасовод Северни ток 1.
То значи да ће Русија наставити да снабдева Европу гасом, иако су многи тврдили да ће након затварања одржавања испоруку овим гасоводом потпуно обуставити. Прогнозирано је да би енергетска ситуација у ЕУ због тога могла да постане драматично лоша, што би сигурно изазвало дубоку рецесију у неколико економије еврозоне, пише Јутањи лист.
Русија наводно неће дозволити да Северни ток 1 ради пуним капацитетом од 160 милиона кубних метара гаса дневно, али неће бити ни обуставе
Међутим, са више анонимних извора који су потврдили Ројтерсу и другим великим медијима да ће гас поново почети да тече, тензије су се смањиле, што је резултирало тропроцентним падом цене месечним уговорима о испоруци гаса.
Ипак, Русија наводно неће дозволити да Северни ток 1 ради пуним капацитетом од 160 милиона кубних метара гаса дневно, али неће бити ни обуставе.
Неки аналитичари тумаче да ова позитивна вест за европску енергетску безбедност може бити знак ширег договора у односима Запада и Русије, али је немогуће знати шта би овај хипотетички споразум могао да значи.
Паника владала светом
О интензитету драме која је владала због сумње да ће Русија зауставити доток гаса доста говори и писање Политика, који је известио о парламентарној истрази у Канади у којој су саслушана два савезна министра и три амбасадора јер се сазнало да је Канада одлучила да врати гасну турбину Гаспрому.
Због одлуке о враћању турбине, канадска влада је претрпела жестоке критике парламентарне опозиције. Интервјуисани су канадска министарка спољних послова Мелани Џоли и министар за природне ресурсе Џонатан Вилкинсон.
Требало би истаћи и анализу коју доноси Евроинтелиџенс у којој се спекулише о могућем договору са Русијом, али не само о једној гасној турбини већ кроз преузимање дугорочних обавеза за куповину гаса.
Они се позивају на изјаве економисте Оливијеа Бланшара, који објашњава да је Гаспром практично монополиста у испоруци руског гаса Европи- Европа зависи од руског гаса и још увек нема алтернативне изворе снабдевања, што европску тражњу чини суштински нееластичном.
С обзиром на то да је ЕУ најавила да намерава да се дугорочно потпуно ослободи зависности од руског гаса, у једном тренутку је постало јасно да чак ни Русија нема интереса да одржава снабдевање у кратком року док ЕУ не обезбеди алтернативне изворе енергије.
“Једина ствар која држи монополисту су слатка очекивања даљег пословања у будућности. Одузели смо му та очекивања… Нешто касније, руско Министарство спољних послова је у суштини следило Бланшара. Рекли су да будуће операције Северног тока 1 зависе од економских санкција”, написао је Евроинтелиџенс.
Политико се клонио тога да можда греше са овом радикалном тезом о некаквом договору са Русијом, али не и са две о томе како је канадска влада била под јаким притиском Немачке да врати гасну турбину Русији.
Ево неколико наговештаја о развоју догађаја из којих се може закључити да је морао постојати позадински споразум са Русијом како би се обезбедио проток гаса Северним током 1 и спречио развој дубоке рецесије. Ако није реч о дугорочном “тајном споразуму2 Немачке и Русије или ЕУ-Русије, европска дипломатија је изгледа успела да купи још неколико месеци снабдевања гасом.
