Немачка може да захтева шта год хоће, Бриселски споразум је против-уставан и против-законит а за неке потписе на њему неко ће у Србији да одлежи дебелу робију!

Београд/Брисел — До следеће међувладине конференције Србије и ЕУ, која ће практично отворити преговоре о нашем чланству, врло вероватно неће доћи пре пролећа, пишу Новости. 

Како сазнају Новости, неформални предуслови за њено одржавање, а на којима посебно инсистира Берлин су: до краја испуњене обавезе из Бриселског споразума, као и усвајање другог оквирног договора Београда и Приштине, тзв. Брисела 2.

Очекивања у ЕУ, а првенствено посланика владајуће коалиције у Немачкој, су да овај споразум најпре дефинише садржај преговарачког поглавља 35 (које се односи и на Косово) после чега ће бити могуће његово отварање. А према познатим захтевима, које су недавно поновили и посланици Бундестага у Београду, друга поглавља не могу да се отварају пре него што се “начне” 35.

Министарка без портфеља задужена за ЕУ Јадранка Јоксимовић потврђује, за Новости, да постоје земље које везују отварање првог поглавља са напретком у бриселском дијалогу које ће се пратити кроз поглавље 35, али она верује у “бржи ред вожње”:

“Завршили смо преговарачку позицију за поглавље 32 које се тиче финансијске контроле и очекујемо да би могло да буде отворено у октобру, на међувладиној конференцији. Спремни смо за наставак дијалога са Приштином, али тренутно процес стагнира због њихових политичких дешавања око формирања владе”.Јоксимовићева још каже да после свих напора и корака предузетих у претходне две године, не би била добра порука за Србију да буде успоравана на ЕУ путу због политичке ситуације у Приштини.

Истовремено, у Приштини нису задовољни форматом преговора са Београдом, а једна од идеја која се чула од претендената на премијерску позицију Рамуша Харадинаја је да разговоре треба наставити унутар Директората Европске комисије за проширење, што би значило спуштање нивоа дијалога.

Душан Јањић, из Форума за етничке односе, каже, за Новости, да ће се дијалог, по формирању власти у Приштини и избору наследника шефице европске дипломатије, вероватно наставити на премијерском нивоу, до усвајања другог оквирног споразума:

“Тај документ отвориће нова питања: сарадњу са Косовом у међународним организацијама, укључујући и УН, чиме се неће тражити признање његовог чланства, већ “неометање” присуства. Затим, положај српске заједнице на КиМ, образовање, култура, имовина и статус СПЦ. Све ове теме прећи ће у поглавље 35, што практично значи да о њима неће разговарати премијери”.

Наш некадашњи амбасадор у Берлину Иво Висковић каже нам да спуштање дијалога на технички ниво и “уметање” под Директорат за проширење не би било добро: “Српска дипломатија треба да уложи напоре да до тога не дође”.

Вечерње новости