Како године пролазе грађани Србије имају све мање поверења у судије и тужиоце. Према јавно објављеним истраживањима 71% становника не верује у судове, а њих 70% нема вере у тужилаштво. Чак 84 одсто испитаника се не слаже са тврдњом да је правосуђе у Србији ефикасно, 83 одсто са тврдњом да је независно од политике и других интересних група, 82 одсто да је непристрасно, а 72 одсто није сагласно с тврдњом да је професионално. Грађани Србије углавном сматрају постојеће законе у земљи лошим, пошто их 38% испитаника оцењује најнижим оценама 1 и 2, док их оценом 3 оцењује 35% грађана. Када је реч о примени закона, већина грађани или 63% сматрају да се они проводе веома лоше. Међутим испитаници износе и наду да ће се на путу Србије у ЕУ све то поправити.[i] Становништво, под снажним утицајем пропаганде није свесно да су творци тог толико лошег „српског“ правосуђа управо владе моћних западних земаља. Од 2000. године главни реформатори правног система Србије јесу организације под контролом САД и Немачке. Улога невладине организације коју је основала Америчка адвокатска комора – ABA Celli нешто је познатија јавности, а раме уз раме са њом наступају немачки стручњаци из GIZ-а. Немачка организација за међународну сарадњу – GIZ[ii] је моћно оружје у руци Берлина, формирано по угледу на много познатије америчке агенције USAID[iii] и NED[iv]. Оне су повезане са америчком или немачком обавештајном службом.

GIZ-ова упутства имају снагу заповести за републичку владу, јер кроз њих говори немачка влада од које зависи пут Србије у ЕУ. Његови представници одређују када и на који начин ће се мењати Устав Србије, најважнији закони и друга акта. GIZ отворено пропагира независност КиМ и отимање српских природних ресурса у Јужној српској покрајини. Преко ове организације немачка власт утиче на обуку и избор судија и тужилаца у Србији. Они су заслужни и за увођење приватних извршитеља, стечајних управника и нотара који „деру кожу грађанима“. Предлог новог грађанског законика којим се легализују истополни бракови, еутаназија, сурогат мајке итд. њихов је пројекат. Уз све ово GIZ стиже и да обучава новинаре и подучава српска јавна гласила. Али ни то није све. Немачки стручњаци за Африку који руководе пројектима GIZ-а у Србији дају упутства српским преговарачима са ЕУ. Тако се стиче утисак да Немци у име Србије фактички воде преговоре са Бриселом тј. најмоћнијим центром уније Берлином. Изгледа да преговарају сами са собом. Међутим и поред тога Београд је далеко од чланства у ЕУ.

На челу GIZ-овог Програма за правне и правосудне реформе у Србији[v] налази се др Mike Falke. Oн je мастер права Универзитетa у Лондону (Факултет оријенталних и афричких студија и лондонски Факултет економије и политичких наука). Радио je као адвокат за међународне адвокатске фирме у Немачкој, као саветник за правна и политичка питања у централи GIZ-а, Министарству за економску сарадњу и развој Савезне Републике Немачке и као директор пројекта (GIZ-а) ORF за правну реформу у Југоисточној Европи. „Заменик вође“ програма, како пише на њиховој интернет страници је Jens Pössel, такође адвокат који је дипломирао на Универзитету у Хамбургу а радио је као саветник у GIZ-у за реформу кривичног правосуђа у Замбији.[vi] Њихов партнер је Влада Србије преко Канцеларије за европске интеграције и Министарства правде. Поред њих у ову групу улазе и финансирани и „тренирани“: Агенција за лиценцирање стечајних управника, Комора (приватних) извршитеља, Правосудна академија, НУНС, Привредна комора Београда, Републички секретаријат за законодавство, Народна скупштина, ФИЦ итд.[vii]

На званичној интернет страници (српског) пројекта, GIZ није пропустио прилику да се похвали „успесима“ које је постигао реформишући правосуђе Авганистана, Колумбије и окупираног Косова (и Метохије). У Авганистану и Колумбији цвета трговина наркотицима а управо из ових земаља америчка и британска обавештајна служба и њима потчињене агенције снабдевају светско тржиште хероином и кокаином. Тамошњи правни системи су праве руине и у служби су тероризма и производње наркотика, које спонзорише Вашингтон, тако да је у најмању руку неукусно хвалити се правним реформама у тим државама. GIZ тамо заједно са сличним америчким организацијама ствара само привид постојања правног система, како би прикрио операције најмоћнијих западних обавештајних служби. На Косову и Метохији GIZ такође учествује у реформама правосуђа, „државне“ управе, обуци судија, тужилаца и других „државних“ службеника. Заслужан је и за прописе о тзв. уставном суду као и за његов „развој“.GIZ се у окупираној Јужној српској покрајини посветио и уобличавању имовинског права. И овде Немци креирају привид легалног деловања Шиптара на КиМ. Захваљујући њима Арбанаси приводе крају геноцид над српским народом. Тако су терористи, нарко дилери и трговци људским органима преко ноћи пресвучени у скупоцена одела и постали назови министри, посланици, судије, тужиоци и полицајци. Немачка влада им је преко GIZ-а омогућила да са нових позиција наставе са прогоном преосталих Срба. Злочини над Србима су „легализовани“ а кривци се не траже. Такође захваљујући прописима из имовинског права које је GIZ израдио, Шиптари уз помоћ САД и ЕУ пљачкају српско природно богатство на КиМ. Окомили су се и на непроцењиву српску духовну баштину. GIZ на својој званичној интернет страници има карту Србије без КиМ.[viii] Све ово не треба да нас чуди уколико знамо да је ова немачка „хуманитарна“ организација повезана са БНД-ом који је учествовао у стварању хрватског и шиптарски тероризам. Како је „Шпигл“ објавио 2012. године, агенти БНД-а су за операције у Пакистану и Авганистану користили мрежу GIZ-а. Дакле није случајно што се GIZ најчешће среће у регионима погођеним ратним сукобом или тероризмом. БНД у Авганистану још од 1980. године подржава одабране терористе (под будним оком америчке обавештајне службе). За то време неки од убачених немачких агената користили су легитимације, возила и системе за комуникацију GIZ-а као параван. Они чији је боравак због природе посла био дужи постављани су на функције „вођа пројеката“. БНД је учествовао и у стварању јаке пакистанске обавештајне службе као полуге која ће за потребе Запада утицати на владу те земље.[ix] А шта ради у Србији?

Поставља се питање како Влада Србије може да сматра GIZ партнером? Али републичка власт не ради само то. Она је GIZ-у поверила израду и примену појединих важних закона. Наравно, уопште се не поставља питање да ли ће их Скупштина Србије изгласати. Немци су, како сами пишу добили право да усавршавају државне службенике укључене у израду нацрта и спровођење законодавства.[x] По њима „правни систем је потпуно делотворнан само уколико се приликом уживања права уграђених у Устав и остало законодавство у потпуности поштују међународни стандарди и основна начела демократског друштва.“[xi] Да ли ово значи да српски Устав мора бити потчињен „међународним“ стандардима? Ти стандарди по Берлину (између осталог) укључују добросуседске односе са окупираним КиМ, распродају српске имовине и екстремно задуживање грађана и државе. Што се демократског друштва тиче, због деловања GIZ-а на КиМ отворено сумњамо да они теже демократији.

Преко Правосудне академије и Министарства правде GIZ може да утиче и на образовање и избор судија и тужилаца. Због тога Немци и инсистирају на што већој улози Академије.[xii] Законом о Правосудној академији, који је ступио на снагу 24. децембра 2009. године, поред сталне обуке судија и тужилаца уведена је почетна обука на основу које се припремају будући носиоци правосудних функција.[xiii]Немци такође дају савете Министарству правде Републике Србије „у изградњи административних капацитета за Преговарачку групу за Поглавље 23“ као и „подршку основним реформама потребним за затварање Поглавља 23 и 24, посебно у односу на реформу правосуђа.“[xiv] Ово даје гаранцију да ће Београд приликом формирања тимова и преговора у потпуности делати у складу са интересима Берлина. У делу „владавина права“ GIZ велича свој производ – приватне извршиоце, стечајне управнике, нотаре као и предлог грађанског законика[xv]. Они се хвале да су до 2012. године обучили 100 стечајних управника, 170 приватних изрвшитеља, и 400 кандидата за нотаре.[xvi] Ево шта о овим новитетима каже пракса. За неплаћену казну за паркирање Петар В. је од извршитеља добио три пута већи рачун од самог дуга па, уместо 6.500 динара, мора да плати 21.270. Ипак извршитељи таксу коју МУП плаћа 300 динара дужнику могу да наплате максималних 6.000 динара, па грађани треба да буду срећни када одлуче да им наплате „само“ 1.800 динара, односно шест пута више од реалне вредности.[xvii] Заштитник грађана Саша Јанковић оценио је да награде и накнаде за рад приватних извршитеља, угрожавају егзистенцију грађана лошег материјалног стања.[xviii] Становништво живи у страху од извршитеља. Исто тако од почетка рада нотара трошкови овере докумената код њих у односу на трошкове које су грађани раније плаћали суду, порасли су 45 пута.[xix] GIZ се тренутно бави пропагирањем грађанског законика који уводи у правни систем Србије низ изопачености. Међутим GIZ део својих огромних фондова троши и на „едукацију јавности“, „оспособљавање новинара“ и „обуку за медије“ како би се све ове реформе допале грађанима који тону у све већу беду.[xx] Дакле баве се и пропагандом.

На путу у ЕУ, Влада Србије је фактички препустила странцима законодавну, судску и извршну грану власти. Омогућила је потпуну контролу над нашим правним системом непријатељу који отима и пљачка наше Косово и Метохију. Скупштина Србије је претворена у гласачку машинерију, док извршна власт као квислинзи некад проводи вољу окупатора. Становништво није свесно тога, али оно већ живи по немачким стандардима (за Србију додуше). Берлин не жели опоравак наше државе, већ тежи томе да је претвори у потпуно зависну колонију и раскомада. Грађанима је све теже и они једва састављају крај с крајем. Под реформама Вашингтона и Берлина, Срби су постали народ који нестаје.[xxi] Да би опстали грађани Србије ће морати поново да узму своју судбину у своје руке.