Ратко ДМИТРОВИЋ

Формирање Владе Србије, у којој осовину држе Дачић и Вучић, прошло је без негативних реакција у међународној заједници. Тек понека изјава, резерва типа “видећемо како ће се понашати” и ништа више.

Кога је уопште у тим релацијама, у високој политици, брига што је Ивица Дачић био портпарол СПС-а за време Слободана Милошевића а Александар Вучић генерални секретар СРС партије Војислава Шешеља. Ено Дачића у Бриселу, дочекују га срдачније него Тадића, Николић има заказане сусрете са Путином и Обамом, Вучић са изузетно важним људима из Европе…

Једина цика и дрека, због повратка “снага деведесетих” чује се у Београду, од све малобројнијих “другосрбијанаца”, оне сорте која ево већ двадесет и неку годину скаче на све што има српски предзнак. Некада је то било богато награђивано из иностранства али како новац пристиже све ређе тако су и борци против Милошевића све тиши и малобројнији. Сада их има таман да попуне оних тридесетак места у Центру за културну деконтаминацију Борке Павићевић.

Али, није реч о њима, та прича је завршена, ови редови су због жестоког напада који је пре неки дан на Владу Србије стигао из угледног немачког “Велта”. Неочекивано, накнадно, “Велт” се окомио на Дачића и Вучића. Више на овог другог. Зашто?

Уредништву “Велта” смета Закон о народној банци Србије, који је, кажу, омогућио постављање страначког кадра на место гувернера (као да Шошкић није био страначки кадар); политичка прошлост Дачића и Вучића (као да су је сада открили); сумњива кадровска решења и угрожавање медијских слобода, са примером дневног листа “Блиц”. Е, ту је одговор на питање зашто напад и зашто сада.

“Велт” тврди да је “Блиц” један од најтиражнијих и најлибералнијих листова у Србији” и као такав је доживео, каже “Велт”, да га СНС назове “партијским листом Демократске странке”.

И где је ту увреда? Па ни “Политика” својевремено, у она “грозна времена деведесетих година”, није била у служби СПС-а и Милошевића колико је “Блиц”, већ годинама у служби Демократске странке и Бориса Тадића. Последње две недеље, додуше, свакога дана прескачу друге тарабе, јер нису на чисто хоће ли победити Тадић или Ђилас. “Блиц” је страначко гласило. “Блиц” је у последњој предизборној трци за Скупштину Србије и будућег председника Србије, против Томислава Николића водио кампању пред којом би капу скинули и творци оне малоумне кампање СПС-а против Вука Драшковића, почетком деведесетих; вила на Женевском језеру и остале будалаштине.

Данашњи “Блиц” је политички пројекат, средство крупног капитала, страно тело у медијском простору Србије. “Блиц” није српски лист, напротив. “Блиц” припада немачко-швајцарској медијској групацији “Рингије Аксел Шпрингер” у чијем саставу је и “Велт”. Отуда овај напад. Они бране свој капитал, профит, тржиште.

Уз “Блиц” споменута група у Србији има дневни лист “Ало” и недељник НИН. Начин како су се докопали НИН-а, са неколико стотина квадрата пословног простора у најстрожем центру Београда, крије у себи део објашњења повезаности те медијске куће и Демократске странке. НИН ће ући у историју новинарства као лист који је два дана уочи избора за председника Србије на насловној страни објавио слику Томислава Николића, као плакат, са огромним насловом: “Губитник”. Унутра, на петој страни, гл. уредник НИН-а написао је уводник поздрављајући се заувек са “губитником” Николићем. Два дана касније Србија је Николића изабрала за председника. Ни НИН ни руководећи људи “Рингије Аксел Шпрингера” нису се извинили Николићу. Ни својим читаоцима. Третирају их као стоку.

Да не буде забуне и кривих тумачења, овај текст има само један циљ; да осветли фигуре на табли. Да се не би лагали и играли демократије.

Вести