Немачка покрајина Хесен, центар банкарске и финансијске моћи, не жели више да азиланте са Косова и из Албаније распоређује по општинама и захтева да се азилантски поступак у њиховим случајевима убрза толико да се ти људи, што је могуће пре, врате својим кућама.

Ово је у једној декларацији захтевао министар за социјалну политику Хесена Штефан Гритнер из редова Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), канцелара Ангеле Меркел, што је наишло на критику покрајинске опозиције, пре свега, из редова либерала, јављају немачки медији.

Гритнер је свој захтев образложио ставом да покрајина мора при расподели диференцирати азиланате, како се комуне не би преоптеретиле.

– Расподела азиланата по комунама има смисла само онда, ако подносилац захтева за азил има шансе за перспективу останка – рекао је Гритнер и додао да азиланти са Косова и из Албаније немају практично никакве шансе да им се призна статус азиланта.

Гритнер је нагласио да високи број азиланата са Косова и из Албаније тешко оптерећује лагере за прихват и да је Хесен, због своје географске позиције примио огроман број азиланата. Он је нагласио да је од јануара до априла ове године чак 60.000 људи са Косова и Албаније дошло у Немачку.

Немачка статистика показује да је међу десет земаља, одакле стиже највише захтева за азил – пет са Балкана – Албанија, Србија, Косово, Македонија и БиХ.

Србија – сигурна земља

Када је о Србији реч, она је лане у Немачкој проглашена сигурном земљом, односно, земљом сигурног порекла, што значи да су захтеви за азил њених грађана у принципу неосновани, али се појединачно могу потврдити.

Поред Србије, таквим земљама проглашене су и Македонија и БиХ, чиме се потврђује да у све те три балканске земље нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомишљеника, па тиме ни основних разлога за подношењем захтева за азил.

Танјуг

фото: фокус.де