„Узајамно разумевање у вези са украјинским питањем може да постане најважнија претпоставка немачко-пољског партнерства у Европи“ и може послужити „још тешњем зближавању Берлина и Варшаве“ – гласи документ који је објављен уочи појаве „евромајдана“ у Кијеву под називом «Über Vilnius hinaus denken: Polen und Deutschland müssen die EU-Ostpolitik vorantreiben». Документ су на иницијативу немачке стране припремили пољски и немачки дипломати и политичари, заједно са посланицима бундестага и министрима, међу којима су били и бивши руководиоци МИП-а Пољске Анджеј Олеховски и Адам Ротфелд…
У последње време, прикривени грозничавом активношћу представника Вашингтона у украјинском правцу, нису били толико приметни покушаји Европљана да се унутар Европске уније дође до већег узајамног разумевања у вези са Украјином. Међутим, Немци и Пољаци настављају да са Украјином активно раде, користећи према званичном Кијеву тактику „топло – хладно“ како би се у тој земљи створила ситуација непрекидног конфликта.
„Европска унија је, као и до сада, спремна да са Украјином потпише споразум“ – о резултатима састанка са премијером Пољске Доналдом Туском у Варшави каже председник Европске уније Ван Ромпеј. „“Европска унија игра на страни опозиције и од Јануковича прави илегалца без обзира што он није прекршио ни један закон“, – тврди Александр Рар, немачки експерт, директор за науку у Немачко-руском форуму. Интересантно је да се немачка страна лукаво досетила да сав прљави посао у вези са саблажњавањем и уценом украјинских политичара пребаци на Пољаке, који се до изнемоглости труде да то одраде.
Као шаргарепу Пољска преко изјаве председника Б.Комаровског нуди да се подржи „јачање украјинских проевропских тежњи“ захваљујући новцу Европске уније из буџета „Источног партнерства“. ЕУ преко руководиоца комитета за иностране послове Европског парламента Елмара Брока предлаже маси на Мајдану „економску помоћ и подршку у вршењу реформи“, не преузимајући при том на себе никакве конкретне обавезе, али истовремено преко Deutsche Welle позива украјинско становништво да се Европском парламенту жали на „политику Москве“, иако се она састоји у конкретној економској помоћи.
Уместо бичем потпредседник Европског парламента Јацек Протасевич прети да ће Европска унија прекинути званичне односе са Украјином.Амерички Пољаци, као што је Збигњев Бжежински, отворено прете Русији катастрофом уколико буде подржала Украјину. Пољски политичари и јавни радници Украјини прете грађанским ратом ( то је изјава А.Смолара – вође најстарије пољске некомерцијалне организације – Фонда „Стефан Батори), провокативно изражавајући „страх од поделе Украјине“ (изјава премијера Туска) и преко „Пољског радија“ уверавају да „Пољска и даље гарантује Украјини подршку за прави избор“.
За разлику од Пољака и Американаца који делују преко структура какве су Фонд пољско-америчко-украјинске сарадње (PAUCI) или Центар за слободан избор и демократију, Немци у раду са Украјином нагласак стављају на економски и хуманитарни аспект, као и на рад са политичком елитом и интелектуалце (циљ је не толико увлачење Украјине у евроатлантске структуре, колико обезбеђење „одлива мозгова и перспективних кадрова у Немачку).
На томе активно раде фондови К.Аденауера, Ф.Наумана, Х.Зајдела, Ф.Еберта, Р.Боша, Друштво Фраунхофера (FhG), Немачка служба за академску размену (DAAD), Немачка истраживачка заједница (DFG), Друштво Хелмхолца, Дортмундски међународни образовни центар (IBB) и др. Финансијске могућности тих структура су позамашне. На пример, Друштво Фраунховера, које није међу најпознатијим, располаже буџетом од 1,4 милијарде, DAAD– преко 250 м илиона евра годишње и т.д, а шта да се каже о врло познатом Фонду Конрада Аденауера, који реализује стотине „хуманитарних пројеката“ на територији преко 120 земаља?
Представници тих структура, као немачки координатор „мајдана“ Андреас Умланд који ради паралелно са америчким стручњацима за преврате, и који је у Украјини проглашен за персону нон грата, сматрају да је Украјини „неопходна смена политичке генерације“. Зато, каже референт за Централну и Источну Европу Норберт Бекман-Диркес „ми приоритетно радимо са младима, јер они треба да одреде каква ће бити будућност њихове земље“. Ми не желимо да подржавамо ситњење политичких партија. Наш циљ је формирање широке платформе у циљу проналажења заједничких позиција“ – изјављује руководилац украјинске филијале Фонда К. Аденауера, немачки грађанин Нико Ланге.
Немачке некомерцијалне организације су формирале велику мрежу савезника у самој Украјини, у којој су се нашле и такве структуре каква је Институт за политичко образовање, Институт за евроатлантску сарадњу, Академија украјинске штампе, Фонд В.Пинчука, Украјински центар за економска и политичка истраживања Разумкова и т.д. Осим научне елите, политичких партија и друштвених структура, мреже немачких некомерцијалних организација одржавају везу са украјинским медијима, праве партнерске пројекте са украјинским властима, семинаре на којима учествују високи представници војних снага Украјине и официра средњег састава, као и изборне процесе. Рад тих мрежа се не ограничава само на територију Украјине, већ се шири и на Белорусију и Русију.
Концентрација која се односи углавном на економску и интелектуалну сферу омогућује Немцима да се учврсте у Украјини избегавајући конфронтацију са Москвом, као и било какве обавезе према Украјинцима (ту улогу су Немци успешно пребацили на Пољаке). Немачка остаје други по величини трговински партнер Украјине (иза Русије), постепено јачајући не само на европском, већ и на постсовјетском простору.
То се не допада прекоокеанским стратезима из Стејт департмента САД и то толико, да су заменик државног секретара Викторија Нуланд и амбасадор САД у Кијеву Џефри Пјат оцењујући улогу Европске уније у украјинској кризи користили и вулгарности. У Вашингтону желе да Немци „ваде врело кестење“ из ватре погрома на „мајдану“, водећи рачуна о интересима не Немачке, већ „светске заједнице“ са којом амерички политичари изједначују Сједињене Државе. Зато док у Бриселу мисле да псовке Викторије Нуланд „приказују опште расположење међу Американцима који су се уморили од дипломатије „Европске уније“, први људи немачке штампе врло лепо показују колико се америчке тежње поклапају са немачким: «Fuckthe EU» је за Ангелу Меркел потпуно неприхватљиво (Die Welt); „Меркел је онерасположена због увреде «Fuckthe EU» (Frankfurter Rundschau); „«Изјава «Fuckthe EU». Меркел : «Апсолоутно неприхватљиво»“ (Frankfurte rAllgemeine Zeitung).
Николај Малишев
Фонд Стратешке Културе
