Немачка прво да нам исплати ратну одштету за I и II Светски рат па нека онда дође да нам сере где ће да нам буду границе!

Беч – Циљ предстојеће регионалне конференције у Берлину о Западном Балкану је да се „сахрани” план о размени територија, тврди бечки дневник „Стандард” и додаје да кабинет немачке канцеларке Ангеле Меркел намерава да предложи специјални статус за север Косова.

„Канцеларка намерава сада да предложи да север Косова добије једну врсту специјалног статуса – то је утемељено и у идеји Заједнице српских општина, чије је формирање договорено Бриселским споразумом из 2013., али до сада није примењено”, наглашава лист.

„Стандард” пише да је Меркелова сазвала за 29. априла балкански самит у Берлину, где треба да се „сахрани” дискусија о промени граница по етничким критеријумима

Самит се , наводи лист, одржава на иницијативу канцеларке Меркел и председника Француске Емануела Макрона, а позвани су премијери целог региона уз шефове влада Словеније и Хрватске, те и председника Србије Александра Вучића и привремених приштинских власти Хашим Тачи.

Подсећа се да је Немачка стриктно против идеје промене граница, што су подржали висока представница ЕУ Федерика Могерини, европски комесар Јоханес Хан и саветник у америчкој администрацији Џон Болтон, али и Аустрија и Мађарска, што је, указује лист, дијаметрално супротно досадашњој политици запада.

„Мој утисак је да је дијалог изгубио на снази, па у том смислу неће ни бити размене територија”, наглашава експерт за Балкан Иван Крастев.

„Стандард” тврди да је идеја размене територија пре свега код Срба јужно од Ибра изазвао велики страх од прогона, као и да су САД, у међувремену, према дипломатским круговима, одустале од ове идеје, јер је спознато да би то било повезано са правним и безбедноснополитичким тешкоћама.

Чланови Националног безбедносног савета вратили су се из Европе у Вашингтон забринути, и преносе сада да је можда лако размењивати шуме и поља, али не места у којима живе људи.

У Берлину, према листу, свакако сматрају да је важније да се постигне „добар споразум” између Београда и Приштине, него брзи договор, а тај став дели и Француска, којој је на Балкану пре свега важно да се успостави већа владавина права. „Стандард” истиче да споразум треба да доведе до нормализације „две државе” у оквиру процеса приближавања ЕУ.

Председник Србије Александар Вучић, како тврди лист, жели за признање Косова да добије нешто и у томе је подржан од појединих Европљана, што би водило ка концепту „територија за статус”.

На скупу у Берлину биће упућен јасан сигнал за обуставу тих тежњи Могхеринијевој, наводи лист преносећи изјаву немачког посланика Мануела Сарацина да су границе на Западном Балкану недодирљиве.

„Недавна пресуда против ратног злочинца Радована Караџића нас је болно подсетила шта се дешава када политичари следе политику етнички чистих територија. Та идеја је ругање жртвама ратних злочина и опасна по мир у Европи”, наглашава он.

Бивши аустријски дипломата, који је учествовао у изради Ахтисаријевог плана, Алберт Роан, каже да се у изради тог документа, који је основа косовског устава, полазило од тога да је у 21.веку могуће претпоставити да људи на Балкану могу да превазиђу размишљанај Средњег века и да су способни да живе у мултиетничким друштвима. Роан сматра да то што се уопште узима у обзир размена територија има везе са новом америчком администрацијом.

Додаје да би Ахтисаријев план био „уништен” разменом територија, и да би тада била доведена у питања мањинска права, као и комплетна конструкција, преноси Танјуг.

Политика.рс