ИЗВОР: ИНДЕX.ХР
Брисел — Еврозона стоји на ивици понора, а уколико се врло брзо не нађе неко решење за дужничку кризу, извесно је да ће у тај понор и пасти.
Чини се како се сви досадашњи покушаји и планови у себи садржали некакву “рупу”, што значи да је време за тешку артиљерију. Ону најтежу.
А нови план, који промовише Немачка, поједностављено гласи овако: Превелик број земаља очигледно не може контролисати своје финансије, стога је време да бригу о њиховим дуговима и буџетима преузме виша инстанца.
Британци већ дуже протестују због смањења политичке моћи Лондона у односу над кровне одлуке које се доносе на нивоу ЕУ. Уколико Меркел жели испословати британску дозволу за стварање фискалне уније на нивоу уније, за то ће морати и да плати. Лондон ће вероватно тражити повратак одређене моћи у погледу друштвених и правних политика, а лако могуће и право вета на одлуке ЕУ-а о финансијским услугама.
Другим речима, Немачкој је досадила пракса да велики број земаља живи изнад својих могућности на рачун немачких пореских обвезника, па је предложила стварање пуно интегриранији фискалне уније на нивоу 17 земаља еврозоне.
То би значило да ће некаква врста европског ауторитета, где би највећи утицај вероватно имала ЕЦБ, добити ултимативну контролу и овлашћења да поништи националне буџете које ће изгласати државни парламенти уколико јој они не буду по вољи.
ЕЦБ би могао да обезбеди ликвидност
То би, у идеалном свету, требало да резултира смирењем финансијског тржишта и омогућити ЕЦБ-у да предузме агресивније кораке и спречи контракцију тржишта тако што ће осигурати пуно већу ликвидност на њему. Осим тога, дугорочно би се осигурало да државе остану унутар оквира одрживог задуживања.
Међутим, постоје и одређени проблеми у вези овог плана.
Први је практичне природе, јер овај план захтева промену основног уговора, то јест Лисабонског споразума. Промене би требале одобрити све земље ЕУ, или барем све чланице еврозоне у некој мање интензивној варијанти немачког плана.
Хоће ли се земље одрећи суверенитета?
Нови велики самит европских политичара заказан је за 9. децембра и на њему би се највише могло причати управо о покретању строже фискалне уније. Лако је погодити како задужене земље попут Грчке, Португала и Италије неће имати пуно избора него пристати на Немачке услове, али и то би кључну улогу у свему могла одиграти држава која уопште није чланица еврозоне – Велика Британија.
Други је, наравном политичке природе. Овакав захват значио би практично одустајање од националног суверенитета, јер државе више не би контролисале сопствену финансијску политику.
Земље које су прилично привржене својој независности, попут Француске, могле би се наћи у ситуацији да морају пристати на немачки ултиматум, јер ће у противном приноси на њихове обвезнице постати толики да ће ново задуживање постати немогуће.
Немачка није спремна на уступке
“Немачка игра најгрубљу од грубих игара”, казао је за Ројтерс један од француских званичника укључених у преговоре. А Французи ће из тих преговора са Немачком покушати барем извући “зелено светло” за нову масовну куповину обвезница од стране ЕЦБ-а, па можда чак и за идеју увођења еврообвезница.
Меркел је током састанка у Стразбуру казала како то није ситуација “даш ми – дам ти” и да неће променити свој став по питању ЕЦБ-а и еврообвезница. Немачка, наиме, не жели нову хиперинфлацију.
Политичка и економска трговина следећих би дана могла досегнути до сада највеће димензије. Остаје само видети ко ће боље проћи, иако околности сугеришу да у овој игри заправо нема победника.
Дужничка криза еврозоне већ дуго је за аналитичаре представља опасност и по опстанак заједничке валуте – евра. Сценарији су различити од потпуне пропасти евра до краја године, до идеје да ће Немачка и овог пута одигурати улогу спациоца и да ће спасити заједничку валуту.
