ГНЕВ који се излио улицама 23 земље Европске уније, као и буре незадовољства због посете немачке канцеларке Ангеле Меркел кризом похараним јужним чланицама били су жива потврда онога што је у мају бројкама о “европском чвору” говорило истраживање истраживачког центра “Пју”. Забринутост грађана Европе због економских недаћа, незапослености, бесконачне штедње, прелила се најпре у неповерење у добробити економске интеграције, да би се потом преточила у отворене изразе незадовољства, праћене сукобима с полицијом. Љути због сталних захтева за стезање каиша, без јасних знакова да се ствари крећу набоље, демонстранти су упрли прст:
– Адолф Меркел! Наци-Меркел, одлази! – одзвањало је улицама Грчке, Шпаније и Португалије током посете немачке канцеларке.
Меркелова тврди да је нису “нарочито узнемириле” нацистичке алузије, тврдећи да људи имају право да слободно изразе мишљење. Но, због чега су демонстранти баш на овај начин “изражавали мишљење”?
– Немачки приступ кризи је прилично директан, рекло би се тврда љубав – примећује Џејкоб Фанк Кјеркегор из Петерсон института за међународну економију.
Он објашњава да је најјача економија Европе “у потпуности спремна да пружи значајну финансијску подршку другим земљама зоне евра, али само у замену за фискалне мере штедње и структурне реформе, као и опредељеност за дубље политичке интеграције у области евра”:
– То је приступ који је, углавном, у сагласности са захтевима Европске централне банке с којом је Немачка у снажној вези по овом, као и многим другим, питањима – каже он.
Демонстранти, међутим, не мисле да је то прави пут и Меркелина путовања југом Старог континента које “Фајненешел тајмс” назива “спасилачким туризмом”, дочекују нацистичком иконографијом. Водећи португалски пословни лист “Диарио економико” оптужио је Меркелову да строгим мерама штедње гура, заправо, земљу у дубоку рецесију:
– Меркелова је направила од Португалије економског Франкенштајна – тврди лист.
Када се разгрне завеса парола и уличног гнева, у први план избија суштински проблем – подела Европе због начина спасавања континента од дужничке кризе. Само расположење већине Немаца, показује истраживање центра “Пју”, подражава званичне позиције Берлина. Око 60 процената их је уверено да су им европске интеграције донеле добро. Остатак континента, међутим, изражава скепсу готово до тачке “пуцања” немачко-француске “осовине” Европске уније. Берлин захтева строге мера штедње, Париз жели подстицај мерама за раст:
– Ранији процеси европских интеграција и институција били су одраз политичке визије уједињене Европе, која је произлазила из француско-немачког компромиса. Садашње интеграције произлазе из политичке, економске и финансијске нужности. Зона евра треба да реформише институције како би преживела. У том процесу, мање је очиглено да Француска и Немачка морају да се сагласе… Утицај Француза постаје све слабији, док Немачка постаје нека врста “вето-играча” у Европи. Немачка има визију куда жели да води еврозону… и француско-немачки однос постаје, стога, све мање важан. Немачка ће бити све доминантнија – предвиђа Кјеркегор.
То се не догађа без отпора. Гнев исказан у земљама југа Европе био је тек нуклеус незадовољства које се шири Унијом. На сцену су ступиле друштвене мреже. На “Фејсбуку” је група коју су оформили левичарска опозиција, синдикати и грађанске групе подигла глас против Меркелине посете. Придружили су им се интелектуалци и уметници, који су потписали отворено писмо постављено на интернет, у којем су канцеларку окарактерисали као “непожељну особу”. Протест је убрзо превазишао виртуелни свет компјутера, изливши се на улице:
– Хитлере, иди кући! – узвикивали су у Лисабону.
Невоље за поједине европске лидере који следе пут решавања кризе по мери Берлина настају у земљама чији грађани мисле другачије. Истраживање Центра “Пју” показује да чак 70 одсто Грка, 63 процента Француза, 61 одсто Британаца, 59 процената Чеха и половина Шпанаца сматра да је економска интеграција Европе ослабила њихове економије. Сада то исказују и на улицама.
Новости
