Немачка стратегија или колонизација Јужне Европе и Балкана

Економском рату против Русије придружиће се земље Јужне Европе и Балкан, чија економија већ зависи од немачких кредита

Једнострани прекид пројекта Јужни ток међу европским бирократама изазвао је недоумице. Политичка елита ЕУ толико је навикла на потчињену позицију Русије да није могла допустити ни помисао о сувереним економским решењима Москве.

Посао од континенталног значаја за трговину руским гасом одједном је постао користан за Турску, која се од потрошача претвара у транзитну земљу. Турска привреда неће само бити обезбеђена гарантованом испоруком већ ће обезбедити производњу и прераду изобиља доступне енергије. Све то ће у следећем кораку учинити турску робу конкурентнијом. Такође, Турска и Русија могу да тргују у националним валутама, што ће их осигурати од берзанских манипулација ценом гаса.

Јужна Европа – првенствено балканске земље и Италија – сад ће не само скупље плаћати руски гас већ ће бити у ресурсној зависности од турског транзита. Парадокс је у томе да ЕУ неће бити на губитку због затварања пројекта Јужни ток. Напротив, Немачка, контролни акционар „АД ЕУ”, остварила је добитке који ће у скорије време постати стратешки.

СТВАРАЊЕ УНУТРАШЊИХ КОЛОНИЈА

Немачка је своје произвођаче и потрошаче гаса обезбедила коришћењем Северног тока. Тренутно је Немачка једина европска економија која је у стању да произведе све од игле до научне опреме, али је и гарантовано обезбеђена енергијом директно из Русије.

За разлику од Немачке, Јужна Европа – Балкан, Шпанија, Португалија, Грчка и Италија су у дубокој кризи. Регион већ сад доживљава велике проблеме у производњи свих робних група осим пољопривреде, текстилне и лаке индустрије. Једини изузетак је подручје северне Италије.

Због поскупљења енергетских ресурса, Јужна Европа неће имати могућност за развој производње; индустрија ће и даље опадати и неће бити конкурентна немачкој индустрији. У новим условима Немачка за Јужну Европу утврђује статус унутрашње трговинске колоније, која је принуђена да од Немачке узима кредите да би куповала немачку робу.

Та колонизаторска стратегија усмерена је на то да ће пре или касније земља која тражи те кредите банкротирати, као што се то већ десило са Грчком. У том случају кредитор наплаћује дугове у националним активама. На тај начин постепено, корак по корак, финансијски капитал Немачке постаје власник привреде, инфраструктуре и индустрије Јужне Европе. Oстављајући националним елитама тек право на издржавање зависника од социјале, право да вешају заставе и буду жртвени јарци сопствених грађана.

КОНСЕНЗУС ГЕРМАНСКИХ ЕЛИТА

Финансијском капиталу Немачке неопходна је унутрашња колонија у Јужној Европи и због тога што је потребна помоћ њеном индустријском капиталу да надокнади губитке у економском рату са Русијом.

Данас је очигледан озбиљан конфликт унутар немачких елита. Већ је постао реалност раскол између финансијских елита, које су оријентисане на успостављање зоне слободне трговине са САД, и индустријских елита, које су заинтересоване за многовекторску трговину и промоцију робе и технологија у Русији и Евроазији. Раскол елита се манифестује чак и у Бундестагу, када су се на страну индустријалаца ставиле социјалистичке и социјалдемократске партије. Међутим, политичка власт у Немачкој се данас налази у рукама финансијског капитала, који није заинтересован за политичку кризу у самој Немачкој. Јер свака криза може се завршити губитком власти на наредним изборима. Не треба заборавити да је Немачка ефикасна парламентарна држава, јединствена у свету. Поред тога, не треба занемарити тамошње добро организоване и разгранате синдикате, који, у случају смањења производње, прелазе у акцију и траже оставке савезне владе.

Губитак руског и евроазијског тржишта за немачког произвођача могуће је компензовати само на рачун европског потрошача. Зато ће немачким привредницима, у замену за политичку лојалност, бити отворена могућност освајања тржишта Балкана и Јужне Европе. Паралелно с тим, финансијски капитал ће покушати да заустави синдикалне покрете и неће дозволити њихову везу са левим партијама и социјалдемократама у Бундестагу.

ЗАКЉУЧЦИ ЗА РУСИЈУ И САВЕЗНИКЕ

Први економски рат 21. века, који називају „санкцијама”, Русију и Немачку одвео је на супротстављене стране. Владајућа елита Немачке направила је свој избор – наивно је било и претпостављати да ће направити евроазијски, а не евроатлантски избор. Другог решења није могло дфа буде јер финансијски капитал Немачке и „АД ЕУ” теже да сачувају везе и могућност да црпе кредит из светског емисионог центра, који се данас налази у „АД САД”.

Зато ће се прекид сарадње и финансијских веза између Русије и Немачке, а самим тим између Европе и Евроазије, убудуће само интензивирати. Зато ће се издвојити и ојачати зона слободне трговине, а самим тим и економски савез Берлина и Вашингтона. Формирање јединственог евроатлантског тржишта, које ће бити обезбеђено америчким кредитима и немачком производњом – то је агенда за наредних 3-5 година.

И више од тога, економском рату против Русије у скорије време ће се придружити нови играчи: земље Јужне Европе и Балкан, чија економија већ зависи од немачких кредита, као и кредита свих малих акционара „АД ЕУ”. Уколико се националне владе буду супротставиле, финансијски капитал ће њихова тржишта довести до банкрота по грчком сценарију а администрације ће бити замењене лојалнијим. После тога ће банкротиране државе бити предате немачком индустријском капиталу.

То је економска реалност Европе и евроатлантске територије на почетку 21. века. Зато владајућа елита у Москви треба да схвати две просте чињенице:

– Бесмислено је тражити савезнике међу члановима „АД ЕУ” осим у случају да неки од њих изађу из ЕУ и успоставе финансијски суверенитет;

– Без одласка са власти финансијског капитала у Немачкој економски рат против Русије се неће завршити. Уколико се ово не схвати и не постане основ економске и спољне политике, у трећем кораку ће финансијски и индустријски капитал Немачке и САД колонизовати не само Јужну Европу и Балкан већ и саму Русију.

СЕМЈОН УРАЛОВ

Превела НАТАЛИЈА КЉАЈИЋ

Однако/ЕКЦС, Стандард.рс