Берлин — Више од половине Немаца је уверено да би им без евра било боље, показало је једно недавно истраживање.
Немцима је, очигледно дојадило отплаћивање дугова других чланица еврозоне.
То представља реалну претњу распада тог монетарног региона на два дела, у једном, Финској и Немачкој, користиле би се марке, а евро би остао осталим чланицама.
То би било најрадикалније решавање дужничке кризе, опет на рачин немачких пореских обвезника који би платили цео тај “бракоразводни процес”, указали су аутори блога Голи капитализам који су анализирали податке испитивања односа Немаца према еврозони.
За Немачку би било најефикасније да брзо врати марку. Сваки евро на рачунима банака био би преко ноћи конвертован у 0,667 марака.
На југу Европе, који би остао у еврозони, била би спроведена мека девалвација, што би помогло тим земљама да смање своје дугове. Споразуми, номиновани у еврима, остали би у еврима, али би то већ била друга, јефтинија валута. Кредитори би, наравно, претрпели штету.
На тај начин би у еврозони био реализован споразум своје врсте Немачка би остатку еврозоне излазак платила огромним трансфером, али не би више морала да троши на спасавање евра.
Ефекат једностраног изласка Немачке из еврозоне није израчунат, али је јасно шта би било ако би се еврозона распала мимо воље Немачке. У холандској банци ИНГ су израчунали да би БДП Немачке у том случају опао за 9,2 одсто, а незапосленост порасла на 9,3 одсто. Немци би, без обзира ша би се десило с остатком зоне евра, постали сиромашнији.
Девалвација евра би, наиме, повећала конкурентност свих чланица еврозоне, укључујући Француску и Холандију. То би подстакло раст производње, што би довело до тога да стопа незапослености у Шпанији, Португалији, Грчкој и другим чланицама почне да се смањује.
Те земље би тиме добиле предах за реструктурисање својих економија, реформисање тржишта рада, враћање поверења инвеститора и отпочињање већег убирања пореза, па би са дужничком кризом у еврозони било коначно завршено.
Остаје питање какву би корист из тога извукла сама Немачка. Та земља је извукла највећу корист од увођења евра, што се одражава у њеном огромном трговинском суфициту, подсећају аутори блога.
Немци, међутим, никада нису гајили љубав и показивали благодарност према заједничкој европскопј валути. Целокупну корист су извукле корпорације које су снизиле реалне плате, објашњавајући то тиме, што је Немачка ушла у еврозону с прецењеним валутним курсом, због чега јој је неопходно да реформише тржиште рада.
Пораст конкурентности Немачке је на тај начин повезан не са растом продуктивности рада, већ са погоршањем услова рада.
Танјуг, Капитал
