Директор Делегације немачке привреде у Београду Мартин Кнап изјавио је да су три фирме из Немачке прошле године изабрале да инвестирају у Македонију, уместо у Србију. Није наведено којим је то компанијама тас претегао на страну Скопља, али се истиче да је то због већих подстицаја за запошљавање и укупне пословне атмосфере.

Према ономе што говоре Немци, главни разлог за песимизам и одустајање немачких пословних фирми од Србије је лоша пословна клима. У томе се слажу и српски стручњаци. Динар је нестабилан, политички проблеми велики, корупција неприхватљиво висока, а правни систем не штити пословне људе. Земљи прети и дужничка криза.

Међутим, неки сматрају и да је на делу прикривено увртање руке Србији, којој се на тај начин шаље политичка порука да мора да се повинује политичко-економским погледима Уније. У првом реду је ту питање Косова, али и одлука да Србија не уводи санкције Русији иако је то било нешто што је Брисел очекивао под плаштом усаглашавања спољне политике Србије и ЕУ. Наравно, о томе нико не говори на отворен начин.

Робна размена три милијарде

У Србији послује 370 немачких предузећа која запошљавају 25.000 радника, као и да је билатерална робна размена прошле године порасла за више од шест одсто и износила око три милијарде евра.

– Морате знати колико је конкуренција ојачала – казао је Мартин Кнап, наводећи да нема најава да би нека немачка фирма могла да оде из Србије, а што се тиче нових инвестиција из те земље, фирме то углавном не најављују унапред.

Он је навео да је посебно успешна у Србији група инвеститора која ради у индустрији, где се, на пример, запошљава 2.000 до 3.000 људи по предузећу. Кнап је подсетио да Немачка не жели са сваком земљом да има неки велики вишак када је реч о трговинској размени, већ жели равнотежу.

Председник Немачко-српског привредног удружења Роналд Зелигер изјавио је да немачке фирме у Србији показују веома песимистичан став у погледу перспективе пословања, што није био случај претходних година.

– Привреда у Србији није стварно покренута упркос храбрим реформским корацима Владе Србије – изјавио је амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм који је ипак оценио да се реформе крећу у добром правцу.

Он је на представљању резултата анкете Немачко-српског привредног удружења о условима пословања у Србији за 2015. годину рекао да је Србија на добром путу и да су резултати анкете када се подвуче црта позитивни наводећи да “половина немачких компанија у Србији послује одлично”. Али, та иста изјава значи и да друга половина има проблеме.

У анкети која је показала такве резултате, учествовала је 101 немачко-српска фирма од којих 44 одсто сматра да је процес реформи задовољавајући, за око 42 одсто је он незадовољавајући, а само 14 одсто њих сматра да је процес реформи добар.

– Македонија је према свим анализама боље пословно окружење у односу на Србију. Многе процедуре су убрзане и поједностављене, бирократија је мања. Теза да смо под политичким притиском преко приватног капитала не стоји из два разлога. Прво, тај приватни капитал се порезима одужио својој држави и њима се не управља на тај начин. Друго, Македонија је далеко политички нестабилнија од Србије у овом тренутку са подељеном влашћу, аферама и етничким тензијама. У Србији је власт стабилна – каже за “Вести” Милан Ковачевић, консултант за страна улагања.

Кад је реч о српским проблемима, Ковачевић истиче неколико најтежих.

– Ми немамо ни једну једину велику инвестицију која по правилу није стигла уз клаузулу да се правни спорови решавају пред арбитражним судовима. То значи да нико не верује у српски правосудни систем. Није ту питање само закона, а и они су лоши, већ и спровођења закона. Србија је нешто померила с новим Законом о раду, са грађевинским дозволама, али је то мало и то ће тек дати ефекте за неколико година. Ми и даље имамо застарео режим девизног пословања, банкарски систем је крут и спор, сива економија је огромна и нема новозапослених. То су дубоки проблеми које странци препознају и зато их нема – додаје Ковачевић.

Царује корупција

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић сматра да се мишљење немачких фирми које послују у Србији мора уважити. Он је рекао да су тачне примедбе немачких привредника на организацију државе и то да још имамо непримерено велики ниво корупције, која најчешће настаје баш због тога што имамо компликоване прописе.

“Поједини административци имају ексклузивно право да отежу доношење одређених одлука баш очекујући да ће из тога да произађе корупција”, истакао је Атанацковић.

И ЗДРАВСТВЕНИ СИСТЕМ СРБИЈЕ У СВЕ ВЕЋИМ НЕВОЉАМА: Масован одлазак лекара

Лекарска комора Србије (ЛКС) издала је у 2014. години 927 сертификата који су лекарима потребни при пријављивању за рад у иностранству. Директорка ЛКС Весна Јовановић рекла је да Комора издаје “сертификате о добром гласу” (Гоодстандинг сертификате) од 2012. године, када је издато укупно 338 сертификата, 2013. године издато је 435, а 2014. године 927 сертификата.

– Здравствени систем може бити доводен у питање, не само због њиховог одласка, него и због старосне структуре лекара. Специјалисти су већински јако стари људи и они морају отићи у пензију и онда ће се направити јако велики јаз између људи који су на почетку специјализације и оних који су већ отишли. Неће бити довољно времена да специјалисти који су ту добро едукују младе људе. У 2015. години до данас издато је око 250 сертификата. Читаве службе могу да буду доведене у питање, анестезиолози су грана пред пензијом, хируршки блокови не могу да функционишу и сада морамо да узимамо људе из пензије како би по уговору о делу радили – упозорила је Весна Јовановић.

Она је истакла да највише младих одлази у Немачку и скандинавске земље, а разлог томе је велика тражња за лекарима опште праксе и специјалистима, као и лака нострификација дипломе.

Љ. Ивановић – Вести