Упркос уверавањима немачке владе и надлежних безбедносних, обавештајних и војно-обавештајних служби да су оквири сарадње с мрежом америчких шпијунских агенција строго дефинисани – у складу са одредбама основног закона (устава) – обелодањују се чињенице које, суздржано речено, наводе на супротан закључак.
Један од доказа постојања извесно великодушно одмерене сарадње немачких и америчких „рођака по струци” крије се иза ограде војног полигона „Велико уво”, недалеко од Аугзбурга. Реч је о ареалу изнад баварског Габлингена, који се простире на 123 хектара. У средишту се налази комбинована антена – у ствари систем радара и краткоталасних скенера – пречника три стотине метара, висине до 30 метара. Званично, власник ареала и „антене” је немачки Бундесвер, што доказује табла на главној капији: „Телекомуникациона кота Бундесвер Југ – приступ строго забрањен”.
Новинарима, поготово оним из иностранства, не дају се информације о сврси, ни о правцима у етру које моћне антене и радари надзиру. Уз малу помоћ немачких колега, „Политици” је, ипак, пошло за руком да дође до објашњења. Шеф телекомуникационе коте Алојз Небауер војнички је сажето објаснио: „С коте се надзиру комуникације у краткоталасном спектру, далеко од немачких граница”.
Објашњење би требало схватити као тактичку варку поузданог везисте на командном положају. Према расположивим информацијама, овим полигоном управља немачка обавештајна служба БНД, пуних десет година, а претходно је ту деценијама службовало око хиљаду везиста америчке Националне безбедносне агенције НСА. Овде се „хватају” информације које допиру из Украјине на истоку, с Балкана на југоистоку, све до Авганистана. Преко Габлингена се прослеђују и информације локалних, савезничких прислушних станица у аналитички центар НСА крај Штутгарта…
Шифрирано име полигона у актима немачке службе гласи „Дрепункт” – смисаоно: средишњи ослонац – а уместо имена „архитекте и развојног управника” наводе се иницијали „ујке К. А.”.
Иницијали нису шифровани. Упућују на пуно име и презиме шефа америчке НСА, генерала Кита Александера који је, својевремено, овде службовао.
Шаљивџије у обавештајним круговима кажу да је генералу Александеру „неким чудом” пошло за руком да открије о чему мештани и данас само нагађају. „Генерал је дошао до детаљних планова некадашње Хитлерове ваздушне базе и оспособио оне делове које су нацисти пред долазак савезника минирали и затрпали”, тврди „Политикин” извор који није желео да буде именован.
Реч је о подземном лавиринту с дванаест спратова и о тунелима дугим 15 километара, широким попут аутопута, који су повезивали некадашњу базу с фабриком МББ у којој су се производили авиони типа „месершмит”. У Хитлеровој епохи полигон изнад Габлингена је коришћен као аеродром, подземна радионица за монтажу и поправку авиона и као „идеална кота” за контролу телекомуникација на истоку. Данас оданде не полећу авиони.
На питање новинара, упућено централи БНД, у Пулаху крај Минхена, да ли међу запосленим у Габлингену има службеника БНД-а, одговорено је: „БНД на територији покрајине Баварске запошљава око три хиљаде лица, а међу њима око пет стотина лица не службују у централи у Пулаху”.
На примедбу „Политике” да би, у најмању руку, било примерено да се на улазу у тајновиту централу постави спомен-плоча хиљадама логораша који су у епохи националсоцијализма онде оставили животе копајући тунеле и катакомбе, није стигао одговор. Ни од БНД-а, ни од градоначелника Карла Хермана, ни од шефа полигона Небауера.
