Кад је у пролеће 2013. године руководство СРН изјавило да ће на још две године оставити свој војни контингент на северу Авганистана после извођења војске, постало је јасно – немачке специјалне службе су овде створиле ефикасан систем који је у стању да минимум осигура безбедност и војних лица и цивилних суграђана. То не изненађује. Немачка обавештајна служба је почела да ради у овој земљи 1915. године.

Тада је у Кабул стигла „мисија Нидермајера-Хентинга“ (Niedermayer-Hentig) с циљем да наговори авганистанског краља да започне рат против Британске империје. Званично објављени „неуспех“ мисије је данас под великим знаком питања. Краљ је био убијен 1919. године у завери „германофилске“ групе авганистанких велможа, а убрзо је почео и трећи англо-авганистански рат.

Уочи Другог светског рата Немачка је модернизовала авганистанску војску, а немачка полиција је обновила систем тајних служби и полиције. Плашећи се устанка племена Британија ни у Првом, ни у Другом светском рату није ризиковала да повуче борбене јединице с авганистанске границе и на стотине хиљада војника из Британске Индије нису доспели на европске фронтове.

Почетком 50-их година у Авганистану је почела с радом резидентура службе за спољашње обавештавање BND. У децембру 1954. године успостављени су дипломатски односи између СРН и Авганистана и немачки саветници су обучавали кадрове полиције и специјалних служби све до 1979. године. После смене режима у Немачкој важни информатори BND су постали бивши шеф полиције Кабула и министар трговине, а бивши шеф авганистанске специјалне службе је радио у BND под псеудонимом „Francis“. Западна штампа је 1979. године писала да обавештајна служба није „провалила“ совјетски улазак у Авганистан. У ствари, руководство немачке обавештајне службе је једноставно игнорисало упозорења својих аналитичара. Почетком 1980-их колеге су предухитриле BND у успостављању контаката с најутицајнијим лидерима „муџахедина“. BND су остале само раштркане маоистичке групације. Међутим, давнашње везе између BND и пакистанске обавештајне службе ISI омогућиле су јој да отвори испоставе обавештајне службе у Исламбаду, Карачију и Пешавару. По неким подацима, полицијске специјалне службе GSG 9 (Grenzschutzgruppe 9) су спремале борце код Пешавара, а у Баварији су обучавали стручњаке за уништавање тенкова.

Након свргавања режима талибана преко половине политичара који су се окупили у Петерсбегу како би основали нову владу Авганистана, било је у контакту с BND. Тада је у BND прешло око 300 специјалиста из бундесвера, а немачки обавештајци у Авганистану су почели да раде под „фирмом“ НПО. Данас у Авганисану раде BND, војна обавештајна служба ANBw и војна обавештајна служба MAD. Заједно са савезницима они су у Авганистану основали неколико група обавештајне службе агената (HUMINT). Успостављени су блиски пословни односи с авганистанском специјалном службом – Националном управом за безбедност. Немачка за њу и полицију припрема кадрове и испоручује им специјалну опрему. Концепција сарадње је да се обуче авганистанске колеге усмерене на обавештавање тако да остану „у строју“ у случају било какве промене режима у земљи. Од краја 2001. године немачка војна специјална служба KSK (Kommando Specialkrafte) је заједно с авганистанским оперативцима успешно преносила податке агената војне обавештајне службе и испостава BND у Кабулу, Кундузу и Фајзбаду, ликвидирајући и хватајући на десетине пољских командира и уништавајући велике магацине с оружјем на северу Авганистана.

Као и већина колега, немачка обавештајна служба испипава контакте и с руководством талибана. Тако је 2005. године у Цириху руководство BND водила незваничне преговоре с извесним представнициам руководства талибана у вези раскидом њихових односа с „Ал Каидом“.

У последњих десет година војни аспекат и методе учествовања Немачке у IFOR су стално подвргавани критици, како у земљи, тако и у међународној стручној средини. Сад, кад нема напретка у агресивним концепцијама њених савезника које се стално мењају, а везане су за јачање позиција у Авганистану након извођења војске, резултати методичног рада немачких специјалних служби очигледно показују – могу се обавити само оствариви задаци. Нарочито у Авганистану.