Немачки и аустријски медији: Александар Вучић је аутократа који врши одстрел политичких противника

„Вучић се обоготворује као ‘заштитник малог човека’ који ‘ризикује живот’ како би се супротставио самовољи тајкуна, гангстера и корумпираних политичара“, један је од коментара штампе на немачком о изборима у Србији.

На фотографији у данашњем Зидојче цајтунгу су „први“ и „други“ човек српске владе. Обојица насмејани. Премијер Дачић, са беџом српске заставе на реверу, налази се у првом плану, док је Александар Вучић иза њега. Коментар испод слике је: „Моћ у позадини“. Управо је тај човек из позадине одлучио да „искористи тренутак“, наговештава се већ у наслову чланка. „Вучић је са задовољством препустио непопуларне ствари Дачићу – попут преговора са Косовом на којима је инсистирала ЕУ – а истовремено је свој имиџ градио популистичким нападима на непопуларне пословне људе који су током претходних влада делили кајмак српске привреде, са слабим учинцима по ту привреду. […] Србија болује од неконкурентне економије и јаловог, гломазног државног апарата у који спадају и запослени у више од 150 губиташких државних фирми. […] Прве реформске законе, о раду и приватизацији, су Вучић и Дачић стопирали пре неколико дана – очигледно се спремајући за ванредне изборе“, пише угледни минхенски дневник.

За разлику од „популизма“ о којем пише Зидојче, највећи швајцарски лист Ноје цирихер цајтунг нешто другачије вреднује Вучићев рад. „Под његовим вођством су први пут ухапшени и оптужени олигарси, који су раније важили за недодирљиве због издашног финансирања разних партија. Наравно да Вучић није образложио излазак на биралишта својом глађу за моћи. Он је више говорио да се нада реформама. […] Ипак, црно-бела слика према којој имамо реформски СНС и кочничарски СПС није баш тачна. То је потврдила оставка министра привреде Саше Радуловића. […] Он је са својим либералним идејама наишао на гранитни зид – у којем је био и СНС. За многе симбол наде у економски опоравак, Радуловић је током викенда демонстративно истакао белу заставицу.“

Изборна парола: како се не замерити Вучићу

Србија иде на ванредне парламентарне изборе. Српска напредна странка (СНС) покушава да искористи најповољнији моменат за учвршћивање власти?

Расплет у расписивању избора делује сасвим логично, коментарише немачка агенција дпа, а преноси Тирингер цајтунг. „Убедљиво највећа партија, чију је идеологију тешко дефинисати, жели да разбије реформски застој. И због тога жели да се отараси СПС-а, који је сада млађи коалициони партнер. […] САД и ЕУ би после година танких парламентарних већина и непринципијелних коалиција радо виделе кристално јасне политичке односе моћи, који могу да настану ако СНС убедљиво победи. Јер суштина је у реформским резовима којима многи грађани неће бити задовољни. Иако је незапосленост званично 27 одсто, у јавном сектору ће морати да се отпусти 100.000 људи, кажу неке процене. […] Ипак, тешко је веровати да ће и нова влада престати са праксом по којој су јавна предузећа места за збрињавање страначких кадрова.“

Док већина листова на немачком види изборе као шансу да се реформе спроведу, Андреј Ивањи у коментару за бечки Стандард ствари посматра другачије. „Вицепремијер и координатор тајних служби Александар Вучић, који је и одлучио да се иде на биралишта, ионако већ вуче све конце; пре неколико месеци Влада је реконструисана по његовој вољи, постоји политички консензус о преговорима са ЕУ, сагласје о институционалним реформама и стратешким циљевима; противници нове косовске политике су маргинализовани, коалициона влада има стабилну већину… А ипак Вучић није могао да одоли искушењу да капитализује подршку од 45 одсто и појури апсолутну већину.“

Даље се у тексту наводи како је Вучић дошао до толике подршке: „Он се обоготворује као ‘заштитник малог човека’ који ‘ризикује живот’ како би се супротставио самовољи тајкуна, гангстера и корумпираних политичара. Има имиџ чистунца, док у њему блиским медијима траје одстрел политичких противника. Његова пожуда за моћи се тумачи као спремност да преузме одговорност за болне, али неопходне реформе. […] Док Србија у техничким питањима прилази Бриселу, само друштво се удаљава од демократских идеала. Ауторитарни Вучић ће владати са растуреном и пониженом опозицијом и практично без критичких медија. То нису добри услови за младу, крхку и неискусну демократију. Србија већ има искуства са аутократама који желе сву моћ за себе. Уз то, Вучић је већ једном преко ноћи променио курс за 180 степени, када је националистичку идеологију заменио европским рационализмом“, закључује Ивањи.

Припремио: Немања Рујевић
Одговорни уредник: Иван Ђерковић

Дојче Веле

фото: АП