Немачки индустријски гиганти су се богатили уз помоћ робова за време Дргугог светксог рата, обајвио је један од најпопуларнијих пословних часописа “WirtschaftsWoche”.
Бројне велике фирме, попут Боша, Мерцедеса, Дојч Банка, Волксваген и других, користиле су робовску радну снагу која се углавном састојала од заробљеника из концентрацијоних логора. Укупно је немачкој индустрији помогло готово 300.000 робова.
Многе фирме које се налазе на листи недељника већ су се разрачунале са својом нацистичком прошлошћу.
Даимлер је још 1986. признао да је користио 40.000 присилних радника под грозним радним и животним условима за време рата, што је фирми омогућило згртање великог профита.
Електрични гигант Бош користио је 20.000 робова, док је породица Куандт, власници БМW-а, користила 50.000 робова, а челичана ThyssenKrupp чак 75.000.
Волксваген, произвођачи популарне “буб”, ѕависили су од робовског рада 12.000 затвореника у најгорим замисливим условима у својој фирми у Волфсбургу. Хемијски и фармацеутски брендови BASF, Bayer и Hoechst упошљавале су 80.000 робова.
Највећа немачка банка – Дојч Банк – није користила робовску радну снагу, али се обогатила за време нацизма. Када су нацисти дошли на власт, банка је отпустила све јеврејске директоре и од 1938. на даље постала је најбогатија у Немачкој кроз одузимање јеврејских компанија.
Издавачки див Bertelsmann, данашњи власници РТЛ-а, постао је богат објављујући ратне књиге за Хитлерјугенд, и профитирајући на уговорима с немачком војском и централом нацистичке странке у Минхену.
Новости онлине
