Немачки медији: Америка јури Радуловића за милион долара дуга за порез! (фото)

Извод из документације америчке Пореске управе показује да Саша Радуловић, лидер покрета Доста је било, у САД дугује више од милион долара за порез. ДW ексклузивно објављује документ. Радуловић одговара ноншалантно.

Две су ствари у Америци извесне: умрећеш и платићеш порез. Врапци на грани знају да Ал Капоне није пао ни због мафијашке хоботнице чија је глава био, ни због лешева осванулих по предграђима Чикага, ни због илегалне проституције, коцкања и рекетирања – него јер је утајио 200.000 долара од пореских власти. Тако и данас опстаје уверење да баш свако мора до последњег цента да плати чувеном ИРС-у (Интернал Ревенуе Сервице), америчкој федералној служби за убирање пореза. Уверење које је заправо мит, како ће овде даље бити показано. Јер итекако је могуће утећи америчким порезницима, а онда негде далеко бити угледни грађанин па чак и министар. Но није мит да Американци своје дужнике не заборављају и да о њима ревносно воде документацију.

Паковање кофера

Увид у ревност стаје само десет долара. За толико било ко може добити званични извод из докумената било ког америчког пореског обвезника – то је јавни податак јер треба да знате са ким послујете, да ли дугује за порез и да ли му због тога прети пленидба имовине. Име на изводу који је оверен 20. јула ове године – дакле веома свеж – и који ДW ексклузивно објављује добро је познато: „Саса Радуловиц“, с некадашњом адресом у Авенији Дрејк у градићу Барлингејму, Калифорнија. Иза дрвореда мали травњак и пространа кућа са гаражом – адреса на којој је живео Саша Радуловић, некада по сопственој тврдњи један од пионира Силицијумске долине, данас у Србији народни посланик покрета Доста је било. Са те адресе је, када нема гужве, само двадесетак минута вожње до Сан Франциска на север и нешто више до Силицијумске долине на југ.

На изводу стоји да дуг Саше Радуловића за порез за 2000. годину износи нешто више од 30.000 долара, док је дуг за 2002. већи од милион долара. У збиру то даје равно 1.069.670 долара и 25 центи. Због неплаћеног пореза је амерички ИРС 14. јула 2005. обзнанио заложно право у корист Сједињених Држава „на сву имовину или права на имовину пореског обвезника у износу овог пореза и додатних казни, камата и трошкова који могу настати“. То у преводу значи да држава ставља шапу на све што Радуловић има у земљи – некретнине, уштеђевина, аутомобили, ствари од вредности – док јој се порез не плати. „Обавештење о упису заложног права је и упозорење потенцијалним повериоцима да дужник можда неће моћи да испуни своје финансијске обавезе према њима“, објашњава за ДW адвокат Едвард Гудмен, партнер у њујоршкој канцеларији Инграм Yузек Гаинен Царролл & Бертолотти. Да би потенцијални повериоци знали с ким послују, Пореска управа је такође обавезна да избрише заложно право чим дужник намири свој дуг. То се у Радуловићевом случају није десило. Стога Гудмен потврђује да дуг никада није плаћен.

Али у тренутку када је заложно право активирано, Саша Радуловић је своје послове у Америци већ позавршавао, спаковао кофере, и са супругом и децом отишао у Србију. Да му, како пише у биографији на сајту достајебило.рс, деца поново проговоре српски. Тај зов матерњег језика оставио је америчке порезнике празних руку. Како нам је Гудмен објаснио, пореска дуговања застаревају за десет година, али се овај рок продужава за време које дужник борави у иностранству – уколико је тај боравак дужи од шест месеци. Заложно право се аутоматски брише након десет година, али ИРС може затражити поништење брисања и поновни упис. У случају Радуловића, који је практично сво време ван САД, порезници још чекају на свој милион.

Пионир Долине

Шифра пореза 1040 открива да се ради о порезу на приход, али нису јавни подаци о томе како је Радуловић тај приход стекао. Приход је све што леже на приватни рачун – плата, бонуси, хонорари, дивиденде, камате… Извесно је међутим да је 2002, година у којој је настао големи дуг, за Радуловића била берићетна. Јер, да бисте према пореским стопама из те године накупили милион долара дуга, неопходно је да зарадите бруто-износ од макар 2,5 милиона долара. То све још никако не значи да је Радуловић утајио порез. Утаја пореза је „свесна, преварна радња“ те стога представља кривично дело, наводи Гудмен. „Само неплаћање пријављеног пореза не представља кривично дело, али свакако подлеже новчаним казнама и каматама.“

Тих је година Саша Радуловић први човек софтверске компаније Труе Спецтра која је развила у то време напредни софтвер за чување и сортирање фотографија на серверу. Услуга је била популарна код компанија које су свакодневно објављивале велики број фотографија па је и Труе Спецтра расла. Радуловић је своју компанију 2001. суверено представио у троминутном интервјуу на каналу ЦНН Финанциал Неwс (који више не постоји), где се свака секунда промоције папрено наплаћивала. Према тврдњама самог Радуловића са портала ЛинкедИн, фирма на чијем је био челу имала је 150 запослених и буџет од 10 милиона долара годишње. Августа следеће године уследила је продаја компанији Сцене7 која данас припада гиганту софтверске индустрије Адобе Сyстемсу. У питању је вероватно била двоцифрена милионска сума, мада тачан износ није објављен у медијима. Није познато ни да ли је Радуловић имао власничког удела.

Исте године (2002) Радуловић и супруга продају кућу у Авенији Дрејк у Барлингејму коју су купили само годину и по раније. Кућа је Радуловића коштала 1.575.000 долара, због чега је од Банк оф Америца узет кредит од милион долара, одмах делимично рефинансиран позајмицом од 550.000 долара коју је Радуловићу дала сопствена фирма Труе Спецтра. Радуловићи су кућу очигледно у потпуности отплатили, пошто су и банка и фирма који су им позајмили новац скинули хипотеку са те некретнине. Скуп је то и све популарнији крајичак Калифорније, па је Радуловић кућу продао за нешто веће новце – за 1.627.000 долара, једном локалном књиговођи. Но прича о породичној кући овде је само дигресија.

Стечајне године

Радуловић у Србији постаје познат као „економски аналитичар“, иако је у Сарајеву стекао диплому инжењера аутоматике и електронике. Већ октобра 2005. стиче лиценцу за стечајног управника, указује се као „портфолио менаџер“, према сопственим тврдњама саветује Асоцијацију за мала и средња предузећа, Савет Европе, ОЕБС, америчко Министарство правде, Амбасаду САД… Јавности постаје познат као стечајни управник у десетини већих фирми те као блогер бритке тастатуре на порталу Б92. Тамо критикује посебно економску политику у Србији, а десетине кратких текстова посвећује баш пореском систему. Пише о потреби да пореска стопа буде прогресивна, тако да богатији држави дају већи проценат него сиромашни. „Нигде нисам плаћао мањи порез него у Србији“, пише Радуловић у октобру 2009. године. „У поређењу са Немачком, Канадом и УСА, Србија је порески рај. За мене.“

Имиџ бескомпромисног стручњака лансирао је Радуловића и у планове тада првог потпредседника Владе Александра Вучића који га је увео у кабинет на место министра привреде. О разлозима разлаза њих двојице познато је мање-више све. Као и томе шта Радуловић данас мисли о Вучићу. Симпатичном кампањом, пре свега на друштвеним мрежама, његов покрет Доста је било ове године је постао четврта политичка снага у Србији. Радуловић је успео да анимира апстиненте причом да у Србији треба искоренити блато страначког запошљавања, партократије, корупције, да треба правосуђу и медијима дати слободу. И да државна бирократија и политика треба да буду прозирни попут стакла. Транспарентност, дакле, пре свега.

Радуловићу је забавно

Своје пореске репове из САД Радуловић, међутим, никада није помињао. ДW данима није успео да разговара са њим. Овог јула је неколико булеварских медија наклоњених Александру Вучићу с једне странице на Фејсбуку преузело одређене информације о Радуловићевом дугу. Оне су објављене крње и непроверено, у таблоидном маниру, па није ни чудо што су их озбиљнији медији игнорисали као још једну епизоду лова режимских новинара на опозицију.

Радуловић, чије написе на Твитеру прати 40.000 људи, о свему се преко те друштвене мреже огласио 13. јула: „Ја наравно немам никакаве порески дуг. А ова прича о МИЛИОН ДОЛАРА је толико гротескна да Вучићев пропагандни тим поставља нове стандарде.“ Додао је: „Деца ме зезају: где си сакрио паре, дај и нама мало :)“ На опаску једног корисника да би за Радуловића и оне који му верују било добро да изнесе и неки релевантан доказ да нема порески дуг, а не да само каже да је у питању лаж, политичар је одговорио: „Више од тога им нећу приуштити 🙂 Мораће сами. А и забавно је :)“ Забавно је било и „прес тиму“ покрета Доста је било па је објавио самоироничну фотомонтажу постера за филм Оцеан’с 11, где је Радуловић заменио Џорџа Клунија.

Папир који смо објавили делује као да америчком ИРС-у у целој причи баш ништа није забавно. Од краја прошле године федерални порезници имају право да пореским дужницима одузму пасош ако дуг прелази 50.000 долара. Тако нешто 2005, када се Радуловић одселио у Србију, још није било могуће. Такође, Сједињене Државе са шездесетак земаља имају билатералне пореске споразуме од којих неки подразумевају да се имовина дужника може запленити и у иностранству. Београд и Вашингтон, међутим, немају никакав споразум ове врсте. Уосталом, ако је веровати имовинској карти, Радуловић већ 2013. када је постао министар није имао ни пребијене паре. И данас, каже, живи само од посланичке плате од 70.000 динара.

Дојче веле