Србија и ЕУ потписале су у петак 19.јула у Београду Меморандум о разумевању ЕУ и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима.
Ради се о будућој експлоатацији литијума у налазишту у Србији, о пројекту Јадар. Томе је присуствовао и канцелар Немачке Олаф Шолц (СПД), пише DW.
„Била сам на многим путовањима у иностранству са Олафом Шолцом. Али, ми новинари који путујемо са њим, никада нисмо наишли на нешто слично ономе што се у петак догодило у Београду. Зелени, баш немачки Зелени, до неба су хваљени у аутократској Србији. То има много везе са рачуницом председника Александра Вучића – а и са заштитом животне средине“, пише Кристина Дунц у њузлетеру Престонучки радар на сајту Немачке мреже уредника (РНД).
Ауторка потом пише како је „аутократа Вучић“ још раније хтео да крене са експлоатацијом литијума у Србији али се појавио отпор становништва.
„Немачка – немачки Зелени – понудила је помоћ у развоју одрживих стандарда, који су сада договорени у споразуму. И тако у Београд није долетео само Шолц, већ и Франциска Брантнер, политичарка Зелених и парламентарна државна секретарка у Министарству економије. Тешко да би дошла да се њена партија осрамотила овим плановима.
Ипак, вероватно није очекивала да ће је Вучић баш толико хвалити, пише Дунц и наводи да је председник на заједничкој конференцији за новинаре више пута поменуо име Франциске Брантер, сведочио о њеном „преданом раду“ и признао да „нема хиљадити део њеног знања о заштити животне средине“.
Новинарка РНД је Вучићев хвалоспев политичарки Зелених протумачила као поруку која би требало да умири становиштво: „Ако чак и Немци, а поготову немачки Зелени, сматрају да је овај пројекат еколошки у реду, онда он мора бити добар. Ко то још има тако високе стандарде?“
Она наводи да је „сада важно да немачка влада контролише те стандарде и такође помаже у демократизацији земље, и на крају цитира Вучића који је такође рекао – Знате шта Зелени мисле о мени, и ја о њима такође.
„Да, знамо. Наиме, скоро ништа добро“, одговара Крстина Дунц на крају своје приче из Београда.
Три добра разлога за литиујм из Србије
Спољнополитички уредник Франкфуртер алгемајне цајтунга (ФАЗ) Николас Бусе у свом коментару каже да „постоје три добра разлога зашто Немачка и друге земље ЕУ треба да купују литијум у Србији“.
„Прво, Европа тиме може смањити своју зависност од кинеских батерија.
Друго, блискији економски односи могу довести до тога да се Србија не ослања превише на Москву и Пекинг.
Треће, на овај начин се повећава подстицај Вучићу да не игра деструктивну улогу у сукобу са Косовом“.
Аутор напомиње да се „немачкој и европској спољној политици често замера да нису стратешке и да не заступају довољно своје интересе.
То није сасвим неоправдано: посебно у Министарству спољних послова у Берлину влада универзалистичко размишљање.
Својим путовањем у Београд Шолц показује да може бити и другачије“.
„Канцелар није изгубио из вида западни Балкан, и треба да остане посвећен питању приступања. ЕУ која има храбрости да прими Украјину, не би смела да дозволи стварање вакуума моћи на југоистоку континента“, закључује Николас Бусе у коментару за ФАЗ.
Два разлога због којих је споразум са Србијом проблематичан
„У време толиких геополитичких криза у свету, свакако је важно да набавка сировина буде диверзификована и Србија може постане важан лиферант.
Узгред, Украјина такође има велике количине литијума који се теоретски такође може експлоатисати“, пише у ауторском чланку за Фокус Клаудија Кемферт, професорка економије енергије на Немачком институту за економска истраживања и Универзитету Леупана у Линебургу.
Она је и копредседавајућа Савета стручњака немачке владе за питања животне средине.
„Међутим, овај споразум је ипак, проблематичан из два разлога“, пише даље Кемферт.
„Прво, потенцијална штета по животну средину може бити озбиљна. Стога би екстракцију сировина требало дозволити само ако су испуњени еколошки и друштвени стандарди.
Немачка влада и ЕУ треба да инсистирају на одговарајућим сертификатима“.
„Друго, морамо се запитати: од кога ћемо ми заправо да зависимо? Иако Србија жели да уђе у ЕУ, преговори о приступању ЕУ трају од 2012. Србија је кандидат за чланство у ЕУ, али не подржава санкције ЕУ и Русије и са Кином је закључила споразум о слободној трговини.
Осим тога, у Србији се гуши слобода штампе, а правосуђе се не сматра потпуно независним. Геополитички критеријуми такође треба да играју улогу. Србија, дакле, није идеалан партнер из оба разлога“.
Клаудија Кемферт даље наводи шта би немачка влада требало да уради: „Требало би да обезбеди да се потреба за сировинама сведе на минимум.
Сировине се морају рециклирати, циркуларна економија је фундаментална.
Осим тога, не би требало да се производи све више возила, јер статистички гледано, аутомобили стоје око 23 сата дневно.
Потребан нам је прави заокрет у саобраћају са избегавањем саобраћаја, измештањем и оптимизацијом.
Треба нам више услуга мобилности, бољи и јефтинији јавни превоз и железнички превоз. А иначе – можемо да копамо литијум и у нашој земљи.“
