Штампа на немачком језику се током викенда опширно бавила догађајима на Косову, у Црној Гори, Македонији и Хрватској. Ево извода из карактеристичних чланака о њима.

Више од 90 одсто грађана Србије који траже азил у Немачкој јесу Роми. Изгледи на успех су им готово непостојећи. Јер они се сматрају „економским избеглицама“ иако су проблеми које имају далеко дубљи од економских. (10.08.2015)

Решење – развојна помоћ за Балкан

Лист Ди велт пише о немачкој „дебати о томе како растеретити систем доделе азила“ и иницијативи левичарског премијера савезне покрајине Тирингије Бода Рамелова о циљаној развојној помоћи балканским државама. Његова идеја је да Немачка, заједно са државама бивше Југославије које још нису чланице ЕУ као и Албанијом, склопи специјалне споразуме о таквој помоћи. Према концепту тог политичара, такви споразуми би требало да регулишу и економске развојне перспективе као и образовање младих и „радне миграције“. „Европа не може себи дозволити државе сиромаштва на свом ободу“, а „балканским државама су потребни просперитет и европска перспектива“, каже Рамелов и додаје да „је садашња дебата апсурдна, јер морамо решавати проблеме који уопште нису смели да настану“.

Тачија „сустиже мрачна прошлост“

Исти лист се у једном другом чланку бави личношћу Хашима Тачија и зове га „јаким човеком Косова“, који „са Бриселом преговара о приближавању ЕУ а истовремено му прети оптужница за ратне злочине“. Наслов чланка гласи: „Његово борбено име је било Змија“. „Да би заобишла препреке, змија – вијуга. У митологији је описана као опасно биће са расцепљеним језиком и способношћу да одбаци стару кожу како би се појавила са новом, као да је поново рођена. За време рата на Косову, тадашњи вођа побуњеника Хашим Тачи је имао борбено име Змија, јер није хтео да оставља трагове. Сада, 16 година по завршетку рата, сустиже га мрачна прошлост.“

Аутор текста Енвер Робели пише да је међународно правосуђе бацило око на Тачија због оптужби за ратне злочине над Србима, Ромима и албанским колаборантима – а говори се чак и о трговини органима. После одлуке о формирању Специјалног суда у Приштини, „главно питање међу локалним политичарима, дипломатама и прекаљеним припадницима тајних служби гласи: да ли се и Тачи, ранији политички комесар УЧК, налази међу оптуженима?“ – Оптужби против њега има много, а досад није ништа доказано, преноси аутор чланка и наводи више проблема са којима Косово мора да се избори: готово пола милиона Албанаца млађих од 25 година је незапослено, а тржиште рада готово ни да не постоји. „Да би спречили да се социјални мир распадне, властодршци су одобрили отварање више од 30 приватних универзитета како би млади бар имали неку занимацију у слободном времену.“

„Јавни здравствени систем је пред колапсом, а зато домаћи лекари, турски медицински авантуристи и македонски делинквенти смеју да отварају приватне болнице. Ситуација са правосуђем је безнадежна. Ниједан домаћи судија нема храбрости да покрене поступак против политичара високог ранга као што је Тачи. Међународно правосуђе се налази пред бром од готово 400.000 необрађених судских случајева. А Еулекс који би требало да помогне Косову у формирању полиције, правосуђа и управе, и сам је оптужен за корупцију.“ Као даљи проблеми се наводе и заштита сведока, те мистериозна умирања сведока пред њихово давање исказа на суду; али, Тачи и даље важи као партнер Запада, који ситуацију држи под контролом, преговара са Србијом о нормализацији односа и прави уступке који би од Косова требало да направе функционалну државу.

Црна гора не зна шта хоће

Дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг се бави туризмом у Црној Гори и преноси да та земља „има проблем са све мањим бројем туриста из Русије и са скрављењем сопствене обале – решење би могао да пружи планински туризам“. „По традицији, Руси чине трећину гостију. Али, њима треутно не иде добро. Цена гаса је пала, рубља је изгубила вредност, Запад кажњава Москву санкцијама. Црна Гора им се придружила иако није учлањена у ЕУ. Тиме је навукла на себе гнев Кремља, који је од Руса затражио да годишњи одмор проводе код куће. С друге стране, пише новинар Кристијан Гајниц, црногорска обала је загађена дивљим депонијама а понегде се канализација из оближњих кућа избацује директно у море. Све више туриста се интересује за црногоске планине, за северне пределе државе. Но, проблем са Црном Гором је још увек у томе што она „не зна шта хоће: отмене туристе или оне који долазе у спаваонице? Туризам плажа, културе или екологије? При томе лепота земље треба да се уновчи а не да се при томе уништава…“

ЕУ „оставила Македонију на цедилу“

У франкфуртском листу је објављен и кратак чланак о томе „како Македонија од ЕУ тражи помоћ због кризе са избеглицама. Македонски министар унутрашњих послова Митко Чавков је за овај лист рекао да је обавеза ЕУ да помогне његовој земљи, јер је проблем увезен из једне земље ЕУ. Откако су македонске власти почеле да региструју избеглице пристигле из Грчке. Скопље сматра да га је ЕУ оставила на цедилу, а Чавков је изнео тешке оптужбе на рачун Грчке: одатле се избеглице аутобусима превозе до границе са Македонијом, а грчке власти уопште не желе да комуницирају о томе. Један високи сарадник Чавкова је као апсурдну означио ситуацију у којој људи из ЕУ масовно стижу до Македоније, а с друге стране, ЕУ тражи од Србије да спречи даље путовање тих људи у земље којих желе да се домогну.“

Хрватска на једној нози

Швајцарски дневник Ноје цирхер цајтунг бави се – Хрватском. У тексту под насловом „Хрватска – једна једнонога привреда“ подсећа се да у тој земљи после пријема у ЕУ није забележен економски просперитет и да се тек сада разазнају први знаци побољшања. „Тако је она у првом кварталу ове године нашла пут из рецесије, а полази се од тога да ће њена привреда први пут после 2008. забележити благи раст. Али, очекивани плус је на граници стагнације […] Једини успешан извозни сектор је и даље туризам у то захваљујући адутима које је Хрватској поклонила природа […] Та држава је профитирала од политичких и економских нереда у Грчкој, Турској и Северној Африци, привукавши госте који нису хтели да посете те регије.“

„Но на једној нози се не може стабилно стајати. То важи за хрватску привреду која је у нездраво великој мери зависна од туризма. Око 13 одсто бруто друштвеног производа доноси туристичка бранша – то је много већи удео него у Грчкој (7%), Кипру (7%), Турској (5%) или Италији (4%) […] Успех туризма не прати тржишна привреда. Незапосленост је константно висока – 15,3% у јуну – у оквиру ЕУ је већа само у Грчкој, Шпанији и Кипру. Осим тога, многа домаћинства су задужена – има око 80.000 људи који су подигли девизне кредите. Ти кредити су најчешће повезани са швајцарским францима или доларима, рате за отплату су се услед корекције курса швајцарског франка повећале, а то је смањило потрошњу.“

Дојче веле