За Брисел и Берлин је најважније да не изгубе Србију као партнера у решавању конфликта на Косову, пише немачки Шпигл
„Недавно је председник Србије Александар Вучић прогласио тријумфалну победу“, пише магазин Шпигл у најновијем броју: „На парламентарним изборима крајем јуна, његова деснонационално-конзервативна Српска напредна странка (СНС) освојила је три четвртине посланичких мандата. Но, Вучићево радовање фантастичном резултату није дуго трајало.“
„Јер, од избора, Србија се не смирује. Почетком јула, данима су трајали протести на којима је делом било насиља. Повод су били драстично повећање броја инфицираних короном и лоше председниково и владино управљање кризом. Крајем јула су хиљаде лекара у једном отвореном апелу изразиле протест због лоше здравствене политике власти и затражиле оставку кризног штаба за корону.“
„Истовремено су медији открили детаље афере око трговине оружјем са Јерменијом, која је на унутрашњеполитичком плану показала све димензије корупције и организованог криминала и донела Србији дипломатски конфликт са Азербејџаном. Томе треба додати и огорчење дела јавности због избора: током предизборне кампање и за време гласања било је великих повреда правила и покушаја фалсификовања, а ионако су готово све опозиционе странке бојкотовале изборе.“
„Александар Вучић жели моћ“
„Председник Вучић је у тој, за њега шкакљивој, ситуацији, почео и са нападом на остатке слобода у Србији. Од краја јула, српске власти воде истрагу против готово 40 невладиних организација и независних медија, као и против двадесетак појединаца због сумње на прање новца и могућих веза са тероризмом. Конкретне оптужбе на рачун окривљених – нису наведене.“
„Међу њима су две најзначајније невладине организације – Хелсиншки комитет у Србији и Београдски центра за људска права, као и истраживачке новинарске мреже Бирн, Цинс, и Крик, које су протеклих година откриле бројне афере Вучићевог режима са корупцијом и злоупотребом власти“.
„Александар Вучић је човек жељан моћи, са незајажљивом жеђи за поседовањем још веће моћи и контроле“, каже о позадини тих истрага бечки политиколог и специјалиста за Западни Балкан Ведран Џихић: „Он тешко подноси сваку критику. Напади на независне невладине организације и новинарске мреже одвијају се по сценарију других аутократа попут Путина, Ердогана или Орбана.“
Ратнохушкачка прошлост
„Вучић је био министар информисања за време диктатора Слободана Милошевића и 1995. је у парламенту у Београду, баш у данима геноцида у Сребреници, претио да ће ‘за једног мртвог Србина бити убијено сто муслимана’. Но, пре више од деценије извео је изборно-тактички заокрет ка умеренијим позицијама. Као председник државе, Вучић поседује само мала овлашћења. Али, фактички неограничено влада Србијом. Његову моћ појачава и то што су српске опозиционе странке расцепкане, углавном немају кредибилитет, и делом покушавају да претекну Вучића – здесна.“
„Права претња за српског председника су новинарске мреже против којих се тренутно води истрага. Њихове објаве су увек изазивале огорчење друштва и мобилисале људе да демонстрирају. Из ЕУ или дипломатског Берлина који је посебно активан у региону Западног Балкана, још није било јавне критике због истраге о прању новца. За Брисел и Берлин је најважније да не изгубе Србију као партнера у решавању конфликта на Косову.“
Подршка из Мађарске
Томе треба додати и да српски председник у ЕУ има отворену подршку Орбанове партије Фидес; та странка и Вучићева СНС су чланице ЕВП. Мађарски премијер је један од најватренијих заговорника брзог пријема Србије у ЕУ. Орбан се нада да ће тако бити ојачана и либерална противтежа Бриселу. „Пројекат и либералне европске алијансе је у суштини противан ЕУ и демократији“, каже политиколог Ведран Џихић. „Зато треба да буде јасно да тактизирање и прагматично опхођење са новим аутократама неће да их укроти и преобрати у демократију“.
„За краће или дуже време, ЕУ ће морати да стане на страну слободарских и демократских снага у Србији, каже Џихић, или ће изгубити део легитимитета.“
„У међувремену је Вучић обзнанио да се због прања новца води истрага и против четворих министара актуелне владе. Имена – није навео. Један од њих би требало да буде министар финансија Синиша Мали, који симболички представља корупцију у Србији. Мали је између осталог умешан у аферу око великог пројекта са некретнинама у Београду вредног милијарде, и поседује 24 луксузна стана на бугарској обали Црног мора чије порекло не може да објасни. То до сада за њега није имало никакве политичке последице“, пише Шпигл.
Стање ствари
