Како се наводи, све то можда звучи као више демократије, али повлачи за собом и проблеме, а све кошта милионе.
Дојче веле наводи да посетиоци Бундестага ових дана виде какве последице су по немачки парламент имали последњи избори: пуне лифтове, дуже редове пред контролама на улазу и кантину испуњену до последњег места.
Наводи се да се у 19. сазиву Бундестага налази највећи број посланика у историји те институције: 709 њих ће сада са својим помоћницима да се крећу ходницима и траже – неки и први пут – своје канцеларије.
“Наша страховања су се, нажалост, остварила: сада имамо XXЛ-Бундестаг“, пише у отвореном писму председник Савеза пореских обвезника Хајнер Холцнагел.
Дојче веле наводи да се Савез већ дуже времена залаже за реформу изборног права.
“Застарело изборно право је изазвало лавину трошкова за пореске обвезнике, коју не покрива њихов парламентарни вишак вредности“, тврди Холцнагел.
Немачки међународни радио објашњава да број посланика зависи од исхода избора. Ако једна странка добије више мандата директно изабраних посланика (први глас) него што јој следује према проценту који је добила као странка (други глас), онда се укупан број посланика – повећава.
Савез пореских обвезника процењује да би Бундестаг следеће године могао да буде за 54 милиона евра скупљи него што је био досад – са 630 посланика. А ако се пође од броја од 598 посланика, која је предвиђена изборним правом, онда би додатни трошкови износили 75 милиона евра.
Савез је израчунао и да ће рад парламента у 2018. да кошта 517 милиона евра. У то спадају: плате посланика и њихових сарадника, одржавање канцеларија и других објеката и слично. Таблоид “Билд” је написао да додатни трошкови настају и због великог броја посланика који ће да напусте парламент, пре свега из редова ЦДУ и СПД, јер они имају право на новац за прелазни период. А могли би да се повећају и трошкови посланичких клубова, као и издаци за групе посетилаца које обилазе зграду Бундестага.
Дојче веле преноси тврдњу Холцнагела да је 500 посланика довољно и да је пореским обвезницима тешко објаснити зашто би Бундестаг морао да буде „надуван“, те да то не значи ни више демократије ни боље резултате рада. Зато је Савез на интернету покренуо петицију коју је потписало 114.000 грађана.
Наводи се да је досадашњи председник Бундестага Норберт Ламерт у претходном периоду више пута покушавао да спречи стварање XXЛ-Бундестага предлозима да се измени изборно право и да је двапут подносио и одговарајуће предлоге парламенту.
Правда.рс
