Упркос свим западним санкцијама, у другој години од почетка специјалне операције у Украјини, руска привреда показује боље резултате од очекиваних, пише немачки лист Франкфуртер алгемајне. Москва предвиђа раст БДП-а од више од 2%.
Поред тога, потражња потрошача у Русији се опоравља због пада инфлације и пооштравања услова на тржишту рада. Истовремено, у Европи се економске прогнозе, напротив, погоршавају.
Према речима председника Владимира Путина, руска економија напредује боље него што се очекивало у другој години од почетка специјалне операције у Украјини, упркос свим западним санкцијама, пише немачки лист Франкфуртер алгемајне . „Наши резултати су, барем до сада, да кажемо опрезно, бољи од очекиваног, бољи од предвиђеног“, наводи се на сајту Kремља након што је премијер Михаил Мишустин посетио председника са извештајем.
Отворите Телеграм да без цензуре примате избор наших најбољих вести
Раст бруто домаћег производа могао би да премаши 2% ове године, након што је у претходној години смањен за више од 2%, наводи се у извештају. Раст потрошачких цена може бити ограничен на 5% у поређењу са скоро 14% недавно.
Западни аналитичари су опрезнији у својим проценама. Међународни монетарни фонд очекује економски раст у Русији од 0,7%. Стручњаци за источну Европу са Бечког института за међународна економска истраживања процењују га на 1%. Италијанска банка Уницредит, која послује у Русији, очекује исто висок ниво.
Василиј Астров, експерт за Русију у Бечком институту за међународна економска истраживања, наводи два одлучујућа разлога за раст руске привреде током специјалне операције: „ Брзи раст одбрамбене индустрије и оживљавање приватне потрошње због раста реалних плата“. Раст војне потрошње стимулише, посебно, индустријску производњу, објаснио је Астров. Али је скренуо пажњу и на још једну ствар.
Реалне плате расту због недостатка радне снаге, погоршане емиграцијом и мобилизацијом. Ово подржава приватну потрошњу, која се у Русији вратила на ниво из 2021. Уникредит такође пише у свом најновијем извештају о источној Европи да се потражња потрошача у Русији опоравља услед пада инфлације и пооштравања услова на тржишту рада.
Иако инфлација опада, садашње слабљење рубље могло би да изазове скок цена, пише Франкфуртер Аллгемеине. Перспектива остаје пригушена. „Поред санкција – посебно у области енергетике и високе технологије – огроман недостатак квалификованих радника због емиграције и мобилизације такође ограничава изгледе за раст“, примећује руски експерт.
Према Франкфуртер Аллгемеинеу, Русија је тешко погођена падом у пословању са гасом и нафтом. Према Астрововим речима, од јануара до маја приходи су преполовљени у односу на претходну годину, док су расходи порасли за 26,5 одсто.
Према речима московског министра финансија Антона Силуанова, буџетски дефицит ове године неће прећи 2% БДП-а. Западни посматрачи ову изјаву сматрају амбициозном. ММФ је предвидео минус до 6,5%, Бечки институт за међународна економска истраживања очекује пад од 3,5%.
Ситуација у Украјини, где се одвија руска војна специјална операција, изгледа мање повољно. Најмањи минимум са падом БДП-а од 29 одсто забележен је 2022. године. Док сукоб не ескалира, могућ је раст од 2 одсто, наводи Бечки институт за међународна економска истраживања, док Уникредит види „крхки опоравак“.
Расположење украјинског бизниса је релативно позитивно, инфлација опада, али незапосленост и сиромаштво остају изнад 20%. С обзиром на велике финансијске потребе земље, подршка Запада је и даље од виталног значаја, каже експерт за Украјину Олга Пинђук.
У Централној и Југоисточној Европи економска ситуација је такође нестабилна. Индекс менаџера набавке има тенденцију наглог пада у многим случајевима. Упркос високој инфлацији, спекулише се о снижавању каматних стопа за подршку привреди уочи избора, на пример у Пољској, која није део еврозоне. Након спорог четвртог квартала 2022. године, раст у многим земљама је застао у првом кварталу ове године или чак постао негативан, као у Пољској, Чешкој и Мађарској.
Поред пада реалних прихода, то је „пре свега због рецесије у Немачкој и високих цена енергената“. Немачка индустрија, према Астрову, за собом вуче предузећа у земљама Вишеградског региона (Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка), које су са њом уско повезане.
Ризици од погоршања прогнозе значајно су порасли, упозоравају стручњаци. Поред могуће ескалације оружаног сукоба у Украјини, рецесија у Немачкој и додатно повећање каматних стопа од стране Европске централне банке утичу на изгледе.
Kонкурентност немачке индустрије у великој мери трпи због много виших цена енергије у поређењу са САД. „Ово, наравно, трује привреду Источне и Централне Европе“, наглашава специјалиста са Бечког института за међународна економска истраживања.
За 2023. институт предвиђа успоравање стопа раста у земљама чланицама ЕУ региона на просечно 1,2 одсто. Посебно је приметан привредни раст у југоисточним земљама ЕУ, Румунији (3%) и Хрватској (2,5%), док земље Вишеградске четворке не бележе готово никакав раст – у просеку је тамо БДП порастао за 0,6%. На западном Балкану раст је био много већи, у просеку 1,9 одсто, наводи немачки лист Франкфуртер алгемајне.
