Немачки медији: ЕУ би требало да напусти идеју да је Вучић гарант стабилности региона!

„Европска унија би требало да напусти идеју да је Вучић гарант стабилности региона. Можда је некад и био, али сада када је у озбиљној невољи, могао би да постане ризик“, оцењује штампа на немачком.

„Прошло је недељу дана од масовног протеста у Београду, али борба студената против Вучићеве владе није готова. Постоји сумња да су његове снаге безбедности користиле специјално оружје. Ако се испостави да је то тачно, могло би потпуно да промени ситуацију“, оцењује Велт.

Немачки лист доноси опширну анализу догађаја изСрбије коју потписује новинарка Татјана Ом. И сама је била непосредни сведок онога што се догодило у Београду током одавања почасти жртвама из Новог Сада. Овако то описује:

„Али онда тишину одједном прекида звук, стотинак метара даље, у улици Краља Милана. Звук који приморава стотине да побегну у паници. Трче према Тргу Славија, кроз гомилу која тамо стоји. Људи су згњечени, притиснути уза зидове зграда, падају. После неколико минута ситуација се полако смирује, између осталог и зато што су многи успели да сачувају живце. Стално чујемо позив да не паничимо.“

У чланку се подсећа да је тај тренутак забележен на бројним видео-снимцима и да „они на које је звук директно утицао то описују као млаз који у ниском лету иде према њима, изазивајући бол“. Оцењује се да „постоји сумња да је звучно оружје коришћено или да се растера маса или да се изазове масовна паника“ и подсећа да је „у Србији употреба таквог оружја забрањена“.

Немачка новинарка наводи и да је све то изазвало велике расправе у јавности. Затим закључује: „Студенти и њихов протест тренутно су донекле у сенци те дискусије. Прошле суботе је био врхунац њихове борбе против Вучићевог система, али она још није завршена. ‘Ово није спринт, ово је маратон’, рекао је један од говорника прошле недеље. Међутим, ако се докаже да су органи безбедности користили звучно оружје, ситуација би могла да се промени брже него што многи тренутно верују. Маратон би могао да постане полумаратон.“

Балканско пролеће Европске уније

Чињеница да су протести у Србији и Северној Македонији сада изазвани корупцијом је разлог што је покрет толико широк, оцењује Тагесцајтунг. „Корупција звучи безазлено. Неколико новчаница ту, мала услуга тамо. Али, корупција је и у бившој Југославији дуго била масовних и насилних размера, чак и без два смртоносна догађаја у Новом Саду и Кочанима.“

„Политичари држава-наследница Југославије желели су да уклоне политичку корупцију из времена комунизма, а сами су постали корумпирани политичари и званичници. Годинама се могло гледати како се поверење у државу топи брже од глечера током климатских промена“, пише немачки лист.

„Истовремено, опало је поверење и у Европску унију. Фрустрација и страх се гомилају не само у Србији и Македонији, вец́ и у Хрватској, јер недостатак независности правосуђа и даље готово неометано цвета, чак и у једној држави ЕУ. Чињеница да се корупција у југоисточној Европи више не игнорише – упркос свој трагедији догађаја – коначно тамо пружа изгледе за будућност вредну живљења“, наводи Тагесцајтунг. И закључује: „Ако би се ЕУ доследно суочавала са корупцијом, могла би да доживи своје балканско пролеће.“

Дубоко отуђење грађана од политичара

„Неуспех државе и корупција мобилишу грађане Србије и Румуније, али слике са протеста не могу бити другачије: у Србији млади људи марширају земљом, весели и ненасилни, а само неколико стотина километара источније,у Румунији, фрустрирани грађани окупљају се око десничарских екстремистичких партија“, пише швајцарски Ноје цирхер цајтунг.

„Ако боље погледамо, оба феномена имају сличне корене: то је дубоко отуђење грађана од политичке класе која не остварује оно за шта је изабрана и од институција које се могу поткупити. Нешто се спрема на Балкану“, оцењује аутор чланка Андреас Ернст.

„Шта Европа може да уради? Не много“, сматра швајцарски новинар. И наводи: „Пре свега, постоји неколико ствари које не би требало да ради. У Румунији не би требало да подржи упитно искључивање десничарског екстремисте Калина Ђорђескуа са председничких избора. Та нетранспарентна пресуда додатно је повећала неповерење у правосуђе и политику, а тиме и уплив екстремиста. Неофашисте треба елиминисати на гласачким местима.“

Што се Србије тиче“, наводи аутор, „ЕУ би требало да напусти идеју да је Вучић гарант стабилности региона. Можда је некад и био, али сада када је у озбиљној невољи, он би могао да постане ризик. (…) Са Босном и Херцеговином на западу и Косовом на југу, Србија се граничи са два кризна подручја. Вучић преко својих савезника у Републици Српској и на северу Косова има директан утицај. Европа и САД (у мери у којој им је и даље стало) ту би морале да буду на опрезу. Отворена криза у комшилуку могла би Вучиц́у да пружи изговор да заустави процес грађанског покрета.“

Швајцарски лист на крају доноси овакав закључак: „Одговорност за већу демократизацију у Румунији и Србији сносе сами грађани тих земаља. Последње године показале су да утицај ЕУ у том региону стално опада. То јесте повећало политичке ризике, али су истовремено порасли и лична одговорност и грађански дух. Протести на Балкану на крају показују да се Румуни и Срби еманципују.“