Потрошња се повећава, Азија купује навелико, Руси заврћу вентил, а у ветропарковима ветар слабије дува – то су разлози енергетске кризе која се помаља пред Европом, оцењује радио Дојче веле.

Последице су, како наводи, јасне: грејање и струја су скупљи, а прете и несташице.

Широм Европе драматично су порасли рачуни за струју за домаћинства и предузећа. Током ове године, цена се стално повећавала, али је најзапаженији скок био у септембру. Само овог месеца велепродајне цене електричне енергије у Немачкој порасле су за скоро педесет одсто.

Главни узрок је глобална несташица гаса, чиме се цена природног гаса у Европи од почетка године учетворостручила. Чини се да се ситуација погоршава и многе владе се плаше нестанка струје уочи неизбежног скока потражње током зиме.

У Уједињеном Краљевству су највеће енергетске компаније затражиле од владе пакет хитне помоћи. Пет мањих добављача већ је престало са радом у последњих месец дана, због немогућности да плате енергију којом је требало да снабдевају предузећа. Други страхују да би наредних дана и недеља могло исто да им се деси.

У Шпанији је влада већ усвојила хитан закон о смањењу високих рачуна за енергију за потрошаче преусмеравањем добити од енергетских компанија. Италија ове седмице представља пакет подршке домаћинствима у износу од 4,5 милијарди евра, док је Француска увела субвенције за милионе домаћинстава са ниским приходима.

Према Веривоксу 32, онлајн-платформи за поређење цене енергије, цене су у Немачкој у септембру и октобру порасле у просеку за 12,6 одсто. Према њиховим подацима, такво повећање представља 188 евра додатних трошкова грејања годишње за једну породичну кућу.

Један од узрока несташице је тај што Европа своју енергију добија из различитих извора, при чему природни гас чини око 20 одсто. Поједине земље се више ослањају на гас од других. У Немачкој се скоро половина домаћинстава греје на гас.

Такође, на несташицу гаса су у великој мери утицале временске прилике. Прошла зима у Европи била је необично хладна, због чега су се исцрпле залихе гаса. Обично би се гас допуњавао током пролећа и лета у припреми за следећу зиму, али је један од најхладнијих априла у две деценије додатно отежао снабдевање.

Затим је ту и питање руског гаса. Руски енергетски гигант Гаспром, који у снабдевању Европе гасом учествује са чак једном трећином, упорно је одбијао да повећа испоруке. Неки коментатори нагађају да је Русија обуставила испоруке гаса како би извршила притисак на ЕУ да што пре пусти у рад гасовод Северни ток 2.

Недавно је Дмитриј Песков, портпарол Кремља, рекао је да ће нови гасовод „значајно уравнотежити параметре цена природног гаса у Европи”.

Постоје и други фактори који погоршавају проблем. Необично јаке врућине у Азији проузроковале су повећану потражњу за клима-уређајима и, као резултат тога, повећану потрошњу електричне енергије, исцрпљујући додатно залихе природног гаса.

Проблема је било и са алтернативним решењима, попут течног гаса. Потражња за течним природним гасом брзо расте широм света, посебно у Азији, услед брзог економског раста и повећања становништва. То је погодило снабдевање у Европи, при чему је увоз ове године пао у односу на прошлу.

Још једна алтернатива је угаљ, али је и његова цена сада рекордно висока, делимично због гасне кризе, али и због све строжих политика ЕУ за спречавање климатских промена.

Климатске политике ЕУ за период 2030/50. показале су да је Унија поставила амбициозне циљеве за коришћење обновљиве енергије. У ЕУ је 2019. удео потрошене енергије која долази из обновљивих извора био 19,7 одсто. Циљ је да се ова потрошња до 2030. повећа на 32 одсто.

Али, недавно је настао проблем и са обновљивим изворима енергије. Енергија ветра је последњих година највећи произвођач електричне енергије у Немачкој, али је удео њене потрошње пао са 29 одсто на 22 одсто у првој половини 2021. На то је утицало необично мирно време, односно одсуство ветра у ветропарковима.

Све то је сада довело до европске енергетске кризе и оптужби да су климатске политике ЕУ криве за овај проблем, као и да је прелазак на климатски неутралну будућност прескуп за потрошаче.

У Европском парламенту је прошле недеље, током расправе о предлозима Европске комисије за план под називом „Фит за 55”, којим се предвиђа смањење штетних емисија за 55 одсто, неколико европских посланика изразило љутњу грађана због тога како политике против климатских промена утичу на цене енергије.

Међутим, Франс Тимерманс, европски комесар за климатска питања, одбацује ове оптужбе и истиче да је недостатак гаса примарни разлог енергетске кризе, као и да су повећани трошкови само ојачали аргумент за брзи прелазак на обновљиве изворе.

Општа слика је веома сложена, мада је све јасно када су у питању потрошачи широм Европе. Грејање и електрична енергија су поскупели. Сценарио који владе очајнички желе да избегну пред зиму је несташица струје, како за потрошаче тако и за предузећа.

Блага зима би сигурно решила многе проблеме, као и јачи ветрови. Такође, ако би Русија повећала испоруке гаса – било кроз постојеће гасоводе или преко још неактивираног Северног тока 2 – онда би цене вероватно пале.

Ако се то не догоди и ако ова европска зима буде хладна као и прошла, енергетска криза би могла да прерасте у главни проблем у ЕУ. Грађани и компаније полако осећају зиму, закључује се у прилогу Дојче велеа.

Дојче веле