Немачки медији: Има ли услова за поштене изборе у Србији? НЕМА!

Политичко насиље, блокирање медија и цензура, притисак на независне институције… Најава ванредних парламентарних избора у Србији, покренула је и питање обезбеђивања услова за фер и поштене изборе.

Више опозиционих странака упозорило је да „тренутно у Србији не постоје услови за фер и слободне изборе“, наводећи при том „да влада и државни органи морају да разреше све случајеве угрожавање слободе кандидовања и слободног изражавања изборне воље“. Опозиција тражи и „спречавање злоупотребе државних органа с циљем наметања изборне воље, али и слободу медија као један од кључних предуслова за слободне изборе“. При томе се истиче да су учестали случајеви политичког насиља, блокирања медија и цензуре, као и притисака на независне институције; у оптицају су и најаве могућег бојкота избора уколико се ти услови не поправе. Поједини опозициони политичари навели су да ће се због обезбеђивања услова за фер изборе обратити и институцијама Европске уније.

Горе него код Милошевића?

Услови за изборе су веома лоши, каже за ДW социолошкиња Весна Пешић. „Ја их чак упоређујем са првим вишестраначким изборима 1990. године, још за време Милошевића, а чини ми се да су чак и тада били бољи услови. Јер, апсолутно су сви медији под жестоком контролом садашње власти тако да не видим где уопште опозиција може да се обрати грађанима и изнесе своје програме и идеје. Али зато сваки дан гледамо на телевизији конференције за штампу премијера Александра Вучића, он сваки дан нешто отвара, он сваки дан нешто обећава, он је буквално непрекидно присутан у медијима. Када томе додамо физичко насиље према политичким противницима онда је јасно да имамо једну врло напету ситуацију. Ја мислим да се ова власт не устручава од било чега да се одржи на овом нивоу, или можда и вишем, и да они желе да униште демократску опозицију у Србији.“

Физичко насиље и застрашивање бирача

„Међународни стандарди за фер и демократске изборе су, условно речено, мање важни, сада је важно да ли ћемо ми у Србији поштовати било какве стандарде у вези тих избора“, истиче за ДW Владимир Милутиновић, уредник интернет-портала Двоглед. „Код нас постоји неколико проблема који не постоје у демократским земљама на изборима. На пример, ми на локалним изборима имамо подмићивање бирача и насиље. На прошлим локалним изборима имамо најпознатији случај Мионице, са тучама, црним џиповима и затрашивањем бирача. То се понављало у многим другим местима, и ми сада чекамо да ли ће се то догодити поново.“

Масовне медијске манипулације

„Услова за фер и поштене изборе у овом тренутку нема, али мислим да бојкот избора свакако није решење“, оцењује Владимир Милутиновић. „Главни разлог зашто кажемо да нема услова за фер и поштене изборе је физичко застрашивање које смо већ поменули, као и медијска контрола. Ако изузмемо свега пар медија који не зависе од фактора у Србији, сви остали медији су зависни од власти. Али, то није све, власт има неколико својих медија којима може да спроводи масовне медијске манипулације. Тако је онај чувени ‘државни удар’, са све полицијским хардвером, био вежба масовне медијске манипулације, и сасвим је могуће да ће се то наставити и током предизборне кампање.“

„Мислим да би опозиција требало да тачно наведе шта је проблем када су у питању услови за изборе, и шта да се уради да се тај проблем отклони“, сматра Немања Ненадић, програмски директор Транспаренси Србија. „Оно што ја видим као проблем, као представник невладине организације која се бави борбом против корупције, јесте да постоји регулатива за финансирање кампање, али да неке норме из тих прописа нису заживеле. Такође, нема никакве контроле функционерских кампања, нити забрана које би спречиле ту појаву која је видљива на свим изборима.“

Избори – може му се

Штампа на немачком говорном подручју није посветила велику пажњу расписивању нових избора у Србији. Они који су се осврнули на ту вест виде у новим изборима пре свега средство за „цементирање“ власти премијера Вучића. (19.01.2016)
Зашто су расписани избори у Србији?

Делегитимисање опозиције

Опозиција оптужује власт да је у протекле три године извршила преко 60 прекомпоновања власти на локалном нивоу, и да је тада забележено 94 случаја физичког напада на кандидате, активисте и чланове других странака. Тај однос према опозицији је видљив и на вербалном нивоу, скреће пажњу Милутиновић: „Када имате владајуће политичаре који кажу ‘разумем зашто мрзе мене, али не разумем зашто мрзе Србију’, ви већ на основу тога можете да кажете да су нарушена начела фер политичке борбе. Чим ви опозицију означите као некога ко мрзи сопствену земљу, ви сте њих учинили потпуно нелегитимним – и то је већ увод у одузимање разних права које опозиција може имати.“

Мале наде у ЕУ

Незамисливо је да се до услова за фер и поштене изборе дође некаквим састанцима са владајућом Српском напредном странком, оцењује Милутиновић. „Такође, што се тиче помоћи ЕУ, у том смислу мислим да они тренутно жмуре на 95 посто онога што се у Србији дешава на унутрашњем плану.“

Весна Пешић мисли да бољих услова за изборе апсолутно нема без помоћи са стране, али исто тако не очекује никакву помоћ ЕУ опозицији за побољшање изборних услова у Србији: „Без помоћи споља, ми не можемо да опстанемо. Док је деведесетих опозиција имала огромну помоћ споља, сада те помоћи уопште нема. Уместо тога, они сада непрекидно хвале невиђене, божанствене и савршене реформе и успехе које постиже Александар Вучић. Тако да смо ми потпуно блокирани и споља и изнутра.“

Када већ говоримо о поштеним и фер изборима, можда не било лоше да се обнови нешто што у Србији фигурира као законска обавеза, а у пракси није спровођено већ 15 година, напомиње Немања Ненадић. „То је институција Надзорног одбора, који би Скупштина Србије била у обавези да формира. То тело би могло да дâ свој суд о свим проблематичним појавама које се односе на изборну кампању: да ли, рецимо, има недопуштеног притиска у медијима, јавним предузећима, државним институцијама, да ли има неког узнемиравања грађана које није примерено. Тако би се успоставио неки механизам додатне контроле изборног процеса.“

Датум 28.01.2016
Аутор Ивица Петровић, Београд

Дојче веле