Колумниста бечког дневника “Пресе” Мартин Лајденфрост обишао је Ариље у жељи да сазна истину о сукобима са малинарима и закључио да “Вучићеви листови лажу више”.
Лајденфрост, који је познат по репортажама са Балкана са извесном дозом хумора, нагласио је да је Србија светска сила у производњи малина, а са 20 милиона килограма годишње се западна српска општина Ариље с правом хвали као престоница црвеног злата.
– Око 5.000 малинара из Ариља, од којих многи немају ни по хектар земље, увек имају потенцијал да изазову немире. Демонстрирају када им велетрговци, као на почетку овогодишње бербе, дају само евро за килограм. Тако је 2011. године 1.000 трактора кренуло ка Београду, јаке снаге полиције су блокирале прилазне путеве, па су демонстранти бацили полицијски комби у реку Рзав.
Двојица полицајаца су била унутра, један је тешко повређен – подсетио је он.
С тим у вези је указао на политичку ситуацију у Србији, за коју каже да ју је тешко схватити.
– Александра Вучића, владар који је управо прешао на председничку функцију, дворе и ЕУ и Русија, док му код куће на сталним демонстрацијама пребацују изградњу ауторитарне државе. То је пре свега медијски рат од пет револверашких листова, четири не дирају Вучића, само трачарошки “Курир” хушка против њега – констатује Лајденфрост.
Празник воћа
У Бранковини, код Ваљева, одржана је 55. привредно-туристичка манифестација Дан малине уз учешће око 30 произвођача тог воћа из околних села. За најбољег произвођача проглашен је Радован Лазаревић из Бранковине, други је Предраг Аврамовић, а трећи Ненад Илић из суседног Козличића. Највећи робни произвођач је Милорад Ранковић из Доњих Лесковица, док је награда за иновацију у преради малине припала Биљани Максимовић из Близоња.
Он указује да је недавно “Курир” известио о сукобима малинара и полиције, али да су му шунд лист “Информер” и солидна “Политика” отписали да су у питању протести од пре шест година, из Тадићеве ере.
– Ја у Ариљу. Пријатно свеж предео обичних људи, малињаци издалека изгледају као виногради. Са много Ариљаца причам о утопљеном полицијском комбију, нико за полицију нема ни најмање самилости. Моја побожна домаћица: ‘Да, нормално при тим ценама малине.’ У рано вече никога нисам видео да бере, пред једним дућаном десетак одраслих људи седи уз пиво. Осим двојице сви остали имају малињаке и моје питање о сукобима готово да изазива сукоб међу њима. Један представник месне заједнице из редова Шешељевих националиста брани Вучића тврдњом да је под Тадићем кило пало на 50 центи. Следи свађа. Нико, додуше, неће да нападне Вучића директно, али већина тврди: По питању малина није постало боље – написао је у својој колумни.
Очајни воћари спремају протесте: Тајкуни уценили малинаре
Лајденфрост је питао окупљене пред продавницом ко је крив за очајну откупну цену малина.
Либерални капитализам, тврди један Шешељев симпатизер, који додаје: Ниси читао Џефрија Сакса?
Пензионисани малинар Владимир каже да су криви власници хладњача, који мешају лоше малине из Пољске с нашим, а оне имају само осам одсто масе, док српске имају 14 одсто, а све то Влада дозвољава.
Аустријски новинар написао је да је остатак вечери провео на веранди уз шљивовицу, те да је пре одласка на поклон добио репродукцију фреске и две гајбе малина.
– Ево разрешења – по питању малина Вучићеви листови лажу више. Неки Ариљци су ми потврдили да је било благих сукоба на демонстрацијама нешто пре 13. јуна – његов је закључак посете Ариљу.
Произвођачи су незадовољни ценом од 120 до 130 динара за килограм и сматрају да је “све испод 200 динара катастрофа”.
Умало опело
Произвођач Младен Марић из Сушице каже како је намеравао да “малини данас одрже опело”, те су купили и свећу, али су се, ипак, предомислили.
– Цена је ниска, 120-140 динара, а органска малина, коју је много теже произвести је око 200 динара. Неко ће да скине кајмак – хладњачари, извозници или неко трећи, само сељак награбуси – рекао је Марић.
Биће још невоље
Стручњаци из Завода за пољопривреду у Ваљеву су, на уобичајеном саветовању за малинаре, упозорили да ће суша узимати све већи данак и препоручили да се малина гаји на мањим површинама, на 20-30 ари, уз максималну примену система за наводњавање “кап по кап”, те система за засену и заштиту од града.
– Малињаци су доста рано кренули са вегетацијом, а они на којима је примењена пуна агротехника су највише и страдали. Све у свему, биће ово година за заборав – рекао је новинарима Јован Милинковић из Завода у Ваљеву.
З. Мирковић – Вести
