Вучић се у сенци Ердогана, Путина и Трампа шверцује као много мањи проблем. Не прави буку, влада како хоће и ради шта му се каже. Међутим, ако мисли да је одрадио посао, грдно се вара, пише “Дојче веле”.

“Немачка спољна политика познаје две константе: континуитет и опрез. А то значи да министар спољних послова Немачке није дошао у Србију да подржи протесте већ Александра Вучића. Дипломате не критикују своје домаћине јавно. Не верујем да Габријел није иза затворених врата споменуо све оно што је написано у извештају Европске комисије као и у свим извештајима организација које бележе корупцију и гушење медијских слобода. У свим тим извештајима стоји јасно да је српска демократија фалична јер не владају институције већ закон партијског казана, јер се не извештава слободно већ уподобљено.

Али то напросто није дошло на ред. А кад ће, не зна се.

Интерес Берлина је јасан: стабилни односи у региону. То подразумева да Београд не таласа са Косовом. И да преко Бањалуке не затеже са Сарајевом. Да се не обазире на повремене неугодне тонове из Загреба. Вучић је ту лекцију савладао беспрекорно. Понаша се на очекивани начин.

То је немачкој политичкој елити драгоцено. Страх од нестабилности каква је владала деведесетих је у темељу доживљавања Вучића као стабилизатора. Он то вешто користи.

Међутим, Вучић неће проћи са својим недемократским понашањем. Он би у ствари, ако заиста жели у ЕУ, морао да из корена промени начин своје владавине. Да се мане партијског диктата над друштвом, да ослободи медије из загрљаја у којем једва да дишу. Да охрабри судије да траже савамалске фантоме, макар дошли до његовог прага.

Хоће ли то Вучић учинити? Неће. Да ли ће Берлин да му купи сво његово европејство ако то не учини? Неће. Берлин само зна да за сада Вучић нема озбиљну алтернативу. Али оног тренутка када се Вучићев модел потроши, а студентски захтеви постану захтеви већине грађана, он неће моћи више да глуми решење. Јер ће и Берлин да га дефинише као проблем”, закључује “Дојче веле”.