Ангела Меркел дуго је била бренд, њена дуга владавина и политика према избеглицама подигли су јој репутацију, нарочито у иностранству, међутим, у Немачкој се њен имиџ полако урушава, оцењује радио Дојче веле.
Четрнаест процентних поена мање за њену црно-црвену (ЦДУ/ЦСУ-СПД) коалицију за неког другог би био разлог да поднесе оставку. Али она је изговорила “Да” и прихватила свој четврти мандат.
Она и њени демохришћани – било како било – и даље су једина политичка снага у Немачкој која, без обзира на избор коалиционог партнера, може да формира владу. Међутим, прошла су времена када су били неприкосновена снагу. Оно што је остало од старе славе, данас се може видети само још у иностранству, констатује Дојче веле.
Меркелова и даље широм света фасцинира људе. Многи више не могу ни да замисле Немачку без те жене која од 2005. влада том земљом. немачку канцеларку ван њене домовине не повезују ни са једном политичком странком – она је политички солитер, истиче Дојче веле.
У временима Трампа, Путина, Ердогана и Брегзита, њу сматрају гарантом стабилности. Али то није свуда тако.
Гизела Стјуарт, лабуристичка политичарка из Велике Британије, пореклом из Немачке, отворено се радовала неуспеху преговора око Јамајка-коалиције. Пораз Меркелове некима на Острву деловао је као предах у жилавом процесу Брегзита, у којем канцеларка има чврст став.
У Француској пак, изборни пораз Меркелове пре свега се доживљава као нови покретач за Европу. Немачка као савезник у ЕУ види се као ослабљен партнер за Париз. И они би такође да у наредних неколико година виде Меркелову као шефицу владе, али са мање моћи.
О нечему сличном може се говорити и када је реч о Италији. Њена избегличка политика тамо је критикована, Брегзит је, јединствено процењују тамошњи медији, потценила и грешка је то што она сада креће и по четврти мандат. Немица међутим добија у Италији и неочекиване похвале – од Силвија Берлусконија. Он је описује као “господарку политичког опстанка” и “сидро стабилности”.
И у Турској, земљи у којој се Меркелова углавном доживљава као “шефица Европе”, на њеној слици се појављују пукотине. Када је реч о актуелним немачко-турским односима, у медијима наклоњеним председнику Реџепу Тајипу Ердогану, не може се превидети одређена доза злурадости због пораза Ангеле Меркел.
Слична је медијска сагласност и у Русији. На државним радио-телевизијски каналима Меркелову зову “челична жена Европе” – и то не сматрају никаквим комплиментом.
У Немачкој се расправе о преосталој моћи Меркелове одвијају пре свега унутар њене странке ЦДУ. Руководство партије мање-више је тихо када је реч о њеној новој ослабљеној улози и још нико од званичника не искаче из редова – неко ко би се декларисао као “убица краљице”.
Али на нижим страначким нивоима против Ангеле Меркел се протестује. У Баден-Виртембергу, некадашњем упоришту ЦДУ и покрајини којом сада руководи политичар Зелених, многи чланови ЦДУ више не осећају да имају њену подршку. Конзервативне основне вредности странке, сматра се, изгубиле су своју важност под Ангелом Меркел.
У протекле две године, од тренутка када је почео велики прилив избеглица, сви критичари Меркелове, без изузетка, добили су потврде за своје тврдње.
Саксонски премијер Станислав Тилих (ЦДУ) побринуо се да подсети на конзервативни профил странке. Једва да му се ико у томе придружио, а он је у међувремену и најавио да одступа са дужности.
Волфганг Бозбах, бунтовни политичар ЦДУ, радо би се одазвао позиву у неки ток шоу – али је остао изолован унутар странке. Интересантно је међутим да подршка Меркеловој стиже из противничких табора. Пре свих су многи Зелени ти који су одушевљени њеном хуманом политиком према избеглицама и зато су јој се дуго програмски склањали са пута.
Танјуг
