Немачки медији о Вучићу: Од екстремног националисте до еврофанатика

„На путу у ЕУ нису проблем наводно зле комшијске земље или Немачка него ми сами“, каже Александар Вучић у интервјуу за ФАЗ поводом почетка преговора са ЕУ. Штампа на немачком истиче економске проблеме Србије.

Осврћући се прво на обећање – да ће Србија бити део Европске уније – које је марта 2003. на сахрани Зорана Ђинђића, дао тадашњи министар спољних послова Грчке, Јоргос Папандреу, дописник угледног Франкфуртер алгемајне цајтунга питао је Вучића, како је он, који је био за Велику Србију, у време док је Ђинђић пропагирао идеју о европској Србији, 2008. окренуо леђа национализму: „То је био процес. Није да се једног јутра пробудиш и једноставно кажеш – ја сам другачији“, одговара Вучић. „За разлику од многих политичара у Србији који се понашају као да су увек у праву, ја се не стидим да кажем да сам се варао, Грешио сам. Нисам био у праву. Иако није лако, ја признајем своје заблуде. […] Када је 1989. пао Берлински зид и свет се мењао, ми Срби нисмо схватили шта то значи. Више нисмо разумели свет. Европска идеја је зрила, али ми то нисмо видели. Данас кажем: ми волимо Русију, сарађиваћемо са њом – али наша будућност је без сумње на Западу.“

Вучић зна да су многи у западној Европи против даљег ширења ЕУ, посебно када се ради о Србији која на Западу важи за „проблематичну“. „Али чак ни у Немачкој, где се са посебном скепсом гледа на Србију, нико не може да каже да га је београдска власт у последних годину и по дана преварила. Што најавимо, то и урадимо. То је први пут у новијој историји Србије. До сада смо често једно причали, друго мислили, а треће радили.“ Најмоћнији политичар Србије не верује да ће Хрватска, као нова чланица Уније, блокирати српске евроинтеграције. „Не верујем да ће за пет, шест година још бити проблема Хрватске и Србије који су нерешиви. То важи и за однос Београда и Приштине. Наредних година ћемо допринети разумном дијалогу и решити отворена питања у обостраном интересу. То неће бити лако, али ћемо успети.“

На констатацију новинара да је српска економија у хаосу, те да јавни сектор (са 740.000) запослених има грчке димензије, Вучић каже: „Да, то је отприлике као у Грчкој. Али ми имамо политичку вољу да решимо проблем. Наш проблем је што сви желе да раде у државној служби. Изгубили смо предузетнички дух и сада морамо поново да га пробудимо и подстичемо. Скратили смо плате у јавном сектору и увели посебан порез за чиновнике који зарађују више од 550 евра – то нас баш не чини омиљеним у Србији. Истовремено смо увели пореске подстицаје за инвестиције у приватном сектору. Морамо да помогнемо свима који желе да покрену неки посао.“

Могу ли се такве реформе спровести са Социјалистичком партијом Србије и ПУПС-ом који штити своју клијентелу, пензионере? „Надам се“, каже Вучић. „Ако не буде ишло, прекинућемо сарадњу. Нажалост, многи у овој земљи верују да држава треба да се брине о свему. Ако пада снег – држава је крива. Људи имају премало одговорности. На нашем путу у ЕУ нису проблем наводно зле комшијске земље или Немачка, него ми сами – очекивање да други морају да реше наше проблеме и да ће нам решења пасти са неба.“

Рачуна се да ће преговори ЕУ и Србије трајати десетак година, пише већ у поднаслову текста Зидвест пресе (Улм). Лист констатује да је највећа препрека нерешени статус Косова. „Само 23 од 28 чланица Уније су признале независност бивше српске покрајине. Зато се Београду као услов не може поставити формално признање независности, али практично може.“ Као други проблем помињу се прописи о заштити животне средине – у одлагање отпадних вода и мање коришћење мрког угља Србија би морала да уложи око 12 милијарди евра, према неким проценама. „Са 7,2 милиона становника би Србија припадала средини ЕУ – чак 12 чланица су мање. Према приходу по глави становника је Србија за четвртину иза најсиромашнијих држава ЕУ, Румуније и Бугарске. Према просечној плати, за четвртину испред њих“, пише још Зидвест пресе, који на крају подсећа на изјаву премијера Ивице Дачића да ће прва следећа земља која уђе у ЕУ бити управо Србија.

Бечки лист Курир коментарише да су нереалне најаве српских политичара о уласку у ЕУ већ до 2020. године. Наводе се драматичне бројке српске свакодневице попут незапослености од 26 одсто, државног дуга од 65 одсто БДП, буџетског дефицита од шест одсто. Просечна плата је, пише Курир, око 500 евра – што баш и није тачно, просек је нажалост за 100 евра нижи. „Истовремено јачају гласине да ће бити превремених избора. Напредна странка вицепремијера и најомиљенијег политичара Александра Вучића је у залету и могла би да ојача позицију у влади. Ипак, избори су скупи, а и успорили би темпо разговора са Бриселом и Приштином. Београд је упркос томе оптимистичан да ће ускоро наћи своје место у Европи“, пише аустријски дневник.

Највећи швајцарски лист Ноје цирихер цајтунг фокусира министра привреде Сашу Радуловића који је „препознао знаке времена“. „Неизвесно је да ли ће политичари попут Радуловића кроз почетак преговора са ЕУ добити довољно подршке за приватизацију фирми које су у раљама партикуларних интереса партија, синдиката или пензионера. Већ сада синдикати траже оставку министра и најављују генералне штрајкове уколико се спроведу приватизације које ће укинути десетине хиљада радних места. И због тога нови избори делују све реалније. За економску обнову то можда буде и добро. Предвиђа се јачање Напредне странке – која је у економском погледу релативно либерална и којој је Радуловић близак – док би Дачићеви социјалисти морали да рачунају са избацивањем из владе“, закључује лист.

Припремио: Немања Рујевић
Одговорни уредник: Иван Ђерковић

Дојче Веле