Штампа на немачком и у недељу је пуна текстова о изборима у Србији и анализе су одреда оштре: према „фантомској демократији“ Александра Вучића, али и према Европској унији која такво стање критикује „тихо и ретко“.
„У Србији, највећој и најважнијој земљи Западног Балкана, у недељу се одржавају парламентарни избори планирани испрва за април, али одложени због пандемије“, пише угледни недељник Шпигел на свом порталу. „Убедљиви победник биће Српска напредна странка државног председника Александра Вучића.“
Наводи се да у Србији председник и влада „допуштају себи да отворено крше Устав“, да „систематски занемарују грађанска права“, „по потреби прилагођавају изборна правила“ и да је „политичка корупција свакодневица“.
„Kао председник, Вучић треба да има малобројне претежно репрезентативне моћи, али заправо је самодржац у Србији. Јавни и медијски простор годинама запоседа масовно, а од избијања корона-кризе готово потпуно. Та свеприсутност подсећа на Орвеловог Великог Брата“, додаје Шпигел.
„Вучић се при томе представља као отац нације, вођа и спасилац Србије. Политичке и економске мере најављује у првом лицу.“
У тексту се додаје да Вучићев „патетично испољени патриотизам“ често наилази на плодно тле. „Али део његовог успеха је у томе што његова СНС са стотинама хиљада чланова функционише као велики клијентелистички апарат“.
Дописник Шпигела примећује да су „тихи и ретки“ критички тонови из Брисела према Западном Балкану – а посебно према Србији. „Разлог је што је Вучић најутицајнији државник региона. Он најпре може да се побрине за стабилност. Или за ескалације, како је претходних година по потреби чинио у односима у БиХ, на Kосову, у Македонији или Црној Гори.“
У сличном тону пише бечки Винер цајтунг, наводећи да се Вучић током епидемије указао као „свеприсутни кризни менаџер: заштитне маске, респиратори, 100 евра за сваког пунолетног – о свему томе се изгледа стара лично Вучић, барем ако је веровати најважнијим српским медијима који извештавају благонаклоно према председнику“.
Политиколог Ведран Џихић са Аустријског института за међународну политику описао је у разговору за Винер цајтунг систем у Србији као „фантомску демократију“. „Ради се о форми владавине у којој су демократске процедуре и даље присутне и користе се, али су технике владања ауторитарне“, рекао је Џихић. Он је додао да Вучићева „заљубљеност у моћ поприма безмало месијанске обрисе“.
Лист додаје да „најважнији опозициони савез у земљи“ бојкотује изборе због свега тога. „Али кроз бојкот је опозиција, која према анкетама ужива подршку једва десет одсто грађана, и саму себе избацила из игре“, пише Винер цајтунг.
Други велики бечки лист, Стандард, анализира колико је Србија у последње четири године напредовала ка ЕУ и закључује да је у већини области – назадовала.
„Можда би се дало помислити да ће грађани, који су већински присталице уласка у ЕУ, на изборима казнити мањак ангажмана своје власти. Али то није случај. И то се чак не може пребацити ни српској Влади или српском председнику. Јер представници ЕУ напросто не говоре јасним речима када је у питању Србија“, пише лист и додаје:
„Разлози су опречни: са једне стране, многе државе ЕУ, пре свих Француска, уопште не желе проширење ЕУ и срећне су ако приступни процес пропада. Са друге стране, верују да Србији морају изаћи у сусрет како би балканска држава признала независност комшијске земље Kосова.“
Један неименовани дипломата је за Стандард односе Србије и ЕУ описао „као лош брак у којем се нико не усуђује да се разведе“. Новинарка листа констатује да би било поштеније званично прекинути приступне преговоре јер иначе се „наноси вода на воденицу оних који не желе демократију“.
„А заправо српској Влади и председнику полази за руком да представе стање тако као да збиља постоји приступни процес, али да ЕУ напросто не жели да интегрише Србију“, додаје Стандард.
Дојче веле
