ЕУ је постигла оно што је било скоро немогуће: пронађено је решење за избегличку кризу. Пакт са Турском је био последњи излаз за Ангелу Меркел, коментарише Барбара Везел.
Споразум са Анкаром је нека врста политичког успеха за канцеларку Ангелу Меркел. Он јој је створио одређени маневарски простор на унутрашњеполитичком плану, али и у ЕУ. Анкете показују поновни раст популарности канцеларке у Немачкој и она сада може да одбаци нападе политичке деснице аргументом да је прилив избеглица ефикасно заустављен. Осим тога ће она повратити и углед унутар ЕУ јер је успела да спаси њено јединство.
Висока цена договора с Турском
Али, колика је цена коју ЕУ плаћа за ову трговину људским животима? Одговорност за заштиту већине избеглица с Блиског и Средњег Истока једноставно се пребацује на леђа Турске. То је политички “оутсоурцинг” најгоре врсте. На папиру се турски председник Ердоан обавезује да ће испунити међународне обавезе и признати права избеглица у складу са Женевском конвенцијом. Али, откад се то аутократа из Анкаре држи својих обећања?
С друге стране, ЕУ више нема никакав политички инструмент против њега, у случају да он почне да враћа избеглице у Сирију или у Ирак, без обзира што је то изричито забрањено. Исто важи за случај да их једноставно препусти њиховој судбини, да се сналазе или просе на улицама Измира или Истанбула. Чим Турска добије безвизни режим с ЕУ, што је прва жеља Анкаре, Европљани ће у овој драми постати само посматрачи: могу критиковати турску владу, подећати је на постигнуте договоре, али султан Ердоган све то може одбацити с осмехом на лицу. Баш као што одбацује све друге опомене које се тичу слободе штампе, права опозиције, али и позиве да отвори мировне преговоре с Курдима. Европа се у корист Турске одриче својих обавеза када је реч о поштовању фундаменталних права избеглица. А то ће је коштати, јер ће изгубити део веродостојности и међународног угледа. Како ће ЕУ убудуће подсећати аутократе и диктаторе широм света на људска права, ако свету нуди овакву бедну слику себе и тако и сама постаје мета за нападе.
ЕУ и Турска постигле договор
Европска унија и турска влада договориле су се о споразуму о превладавању избегличке кризе. Како преносе дипломате са самита у Бриселу, споразум би требало да ступи на снагу веä у недељу 20. марта. (18.03.2016)
Гомила нерешених проблема
ЕУ ће изгубити две своје највеће полтичке драгоцености: тзв. “софт поwер” и веродостојност. Разлог за овакав жалостан спектакл је неспособност да се превазиђу национални егоизми и страх од популистичке деснице. Ако се ова нова политика не либи од склапања пакта с ђаволом, онда је то сила која ће разорити оно што би уствари требало да сачува.
Да ли су сви задаци одрађени?
Председник Ердоган овим споразумом добија политичко признање за свој антидемократски курс. Он своју земљу све више удаљава од Европе, а упркос томе може да се радује најавама о поновном отварању приступних преговора. Његово падање у правцу тоталне диктатуре једва да се може зауставити, у сваком случају – ЕУ то неће бити у стању да уради.
С друге стране, Европа се претвара у тврђаву која ће за многе избеглице постати неосвојива. Неки ће рећи да су европски лидери тиме испунили свој задатак. Други ће се жалити због губитка људскости и темељних људских права. Не осврћући се на практичне проблеме приликом спровођења овог споразума, или на све правне недоумице које њиме настају – и даље ће нас прогањати слике избеглица које се налазе у пограничном подручју ка Турској, или слике Ирачана и Авганистанаца који тамо узалуд траже заштиту. Критике организација за јудских права остају на снази: овај пакт је опасан, илегалан и нељудски.
Датум 19.03.2016
Аутор Брабара Везел
Дојче веле
