„СНС и СПС не бих означио ни као проевропске ни као антиевропске партије – то су странке ултимативног прагматизма и интереса да се буде на власти“, каже у интервјуу за ДW професор Флоријан Бибер с Универзитета у Грацу.
ДW: Прочитаћу Вам неколико наслова светских медија о изборима у Србији па Вас молим за коментар: „Српски бирачи снажно подржали про-ЕУ политику свог лидера“ (Ројтерс). „Србија дала Вучићу сагласност за улазак у ЕУ“ (Велт).
Флоријан Бибер: То је погрешна интерпретација која указује на то да се не прати унутрашња политика Србије него само оно што Вучић поручује иностранству. Јер Вучић и његова партија кажу да се веома залажу за улазак у Европску унију, док је, с друге стране, изговор за изборе била потреба за мандатом за реформе. Унутрашњеполитички, то више изгледа као ауторитарни систем којим доминира Вучић. Питање ЕУ није се појављивало у предизборној кампањи и није било превасходни циљ избора.
Баварска радио-телевизија: „Мандат за тешка времена.“ Шта би то сад требало да буде тешко што већ до сада није било?
Треба имати на уму да је садашња Влада пре избора имала већину какву никада ниједна власт није имала, а то важи и за највећу владајућу странку. Чак ни Социјалистичка партија под Слободаном Милошевићем није имала такву већину. Зато идеја да је потребан јачи мандат није веродостојна. Да, времена су тешка, али била су тешка и пре четири-пет година, и некоме ко има више од 50 одсто места у парламенту не треба јачи мандат.
С алузијом на популарну ТВ-серију „Игра престола“, у Србији би могло да се каже „Тхе Реформ ис цоминг“ (Реформа долази). И до сада су реформе више најављиване него спровођене, а резултати нису баш видљиви.
И то има везе са превременим изборима. Јер када одржавате изборе на две године, увек за обећања с претходних избора можете рећи да нисте имали пуне четири године да их спроведете. Реторика реформи доминира над садржајем реформи. Тако се за неиспуњена обећања не мора превише правдати и лакше је ући у модус перманентне изборне кампање. То заправо отежава стварно спровођење тешких реформи.
Флоријан Бибер: СНС и СПС не бих означио ни као проевропске ни као антиевропске партије – то су странке ултимативног прагматизма и интереса да се буде на власти
Шта су у суштини те реформе и зашто су болне? Да ли се своде на ликвидацију државних губиташких предузећа, што заправо значи да много радника остаје на улици?
То је део који свакако не би био популаран. Али ради се и о томе да се европске интеграције одвијају кроз реформе у различитим областима, од јавне управе до независности судства. То се у многоме коси са политиком садашње владе која покушава да контролише и централизује важне одлуке као и да снабдева партијске пријатеље и чланове функцијама. Треба имати на уму да је процентуално број чланова Српске напредне странке у становништву отприлике исти као што је некада био у Савезу комуниста. Чланство у партији мало има везе са идеологијом, а много са практичним проналажењем ухлебљења. То није компатибилно с правим реформама и процесом евроинтеграција.
Франкфуртер алгемајне цајтунг насловљава: „Исход српских избора може значити повратак у мрачна времена“. Мисли се на то да преко 180 мандата у парламенту имају странке режима деведесетих или СНС, који је из тога произишао.
Таква теза је можда превише драматична, али наравно да је узнемирујуће што три највеће партије долазе директно из Милошевићевог наслеђа. Оне су се промениле, али је сасвим друго питање колико је коренита та промена. Радикална странка која је после дуже паузе поново у парламенту је наравно партија галамџија која је остала непромењена у својој радикалности и није позитиван сигнал што је постала трећа најјача странка. СНС и СПС не бих означио ни као проевропске ни као антиевропске партије – то су заправо странке ултимативног прагматизма и интереса да се буде на власти. Реторика европских интеграција ће се користити све док омогућава останак на власти. Ако то више не буде случај, наћи ће се друге теме. Стога поузданост ни у једном правцу није превелика.
Вучић је најавио да ће тек крајем маја одлучити о новој влади. Да ли ће искористити то време да потражи коалиционог партнера?
Он је још пре избора најавио да жели да има коалиционог партнера, као што је и урадио након прошлих избора када је могао да влада без партнера па је ипак узео социјалисте. Тако добија могућност да евентуалне тешкоће и проблеме свали на коалиционог партнера. То ће вероватно опет бити стратегија. Питање је само с ким. Односи са социјалистима су током кампање погоршани. Нова сарадња додуше није искључена, али није више ни тако извесна како је деловало пре само неколико месеци.
Дојче веле
