Угледни немачки “Шпигл” објавио је текст о афери “Kрушик” у ком истиче да “узбуњивач седи Вучићу за вратом”. Уз то, Александра Обрадовића пореде са Едвардом Сноуденом, а добио је и надимак “српски Викиликс”.
Афера која је потресла нашу земљу и даље није добила коначан епилог. Обрадовић је у кућном притвору више од два месеца. Након текста “Дојче велеа”, истом темом позабавио се и “Шпигл”.
– Александар Обрадовић, који се у Србији слави као херој, открио је илегалне аранжмане са трговином оружјем који би могли да се повежу и са самим врхом државе – почетак је текста.
– Обрадовић има 40 година и донедавно је био запослен у компанији “Kрушик” у Ваљеву. Самостално, преузимајући велики ризик, открио је један од највећих скандала са трговином оружјем који је Србија доживела последњих година. Показао је да су корупција и организовани криминал са покрићем од врха државе уобичајена ствар у тој земљи. Оно што је Обрадовић открио у почетку није звучало превише спектакуларно, али има политичку експлозивност: Државна компанија за наоружање “Kрушик”, која производи артиљеријске гранате, мине и ракете, од 2017. продавала је оружје приватној компанији за трговину оружјем ГИМ по веома ниским ценама. ГИМ га је потом продао у иностранству са високим профитом. Kаже се да је један од посредника приликом договарања ових послова Бранко Стефановић, који је радио за ГИМ као правни саветник. Он је директно повезан са Владом Србије, пошто је његов син Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова Србије. Балканска истраживачка мрежа БИРН објавила је прве детаље афере пре годину дана – наставља се у тексту.
“Шпигл” истиче да Обрадовића у Србији славе као симбол отпора. Механизам је углавном исти, према Обрадовићу, приватне компаније које припадају или су блиске политичарима или званичницима СНС-а понашале би се као посредници у послу између купаца и државних компанија. Kуповали су производе по веома ниским ценама, препродавали их по високој цени и делили стечену зараду међу онима који су учествовали.
– Више је него веродостојно и врло вероватно да ће челни људи државе, укључујући председника, негодовати на тврдње да су умешани у илегалне послове са оружјем. У ретким случајевима се те тврдње могу доказати на суду. Другачије је у случају “Kрушик”. Обрадовић је документовао како се процес корупције одвијао у тој компанији. Зато га многи данас у Србији славе као симбол отпора моћној српској “државној мафији”.
Током једне свакодневне шетње од око сат времена, непознати људи недавно су му претили на улици: “Ако престанеш да причаш, ништа ти се неће догодити”.
– Тренутно не осећам да сам у смртној опасности. Постоји велики притисак јавности, мислим да ме то штити, бар за сада – рекао је Обрадовић за “Шпигл”.
Исти лист је пренео Обрадовићеве речи да је афера “Kрушик” само једна од многих афера и да доста других компанија раде на сличан начин.
– Поред министра унутрашњих послова Стефановића, председник Вучић је такође под притиском због сумњивих споразума са оружјем. На пример, заједно са бившим шефом палестинске обавештајне службе Мохамедом Дахланом, који живи у Београду, прича се да је договорио уговоре о оружју са Саудијском Арабијом и Уједињеним Арапским Емиратима. Поред тога, како се наводи, помогао је једном од најпознатијих трговаца оружјем у региону Западног Балкана Слободану Тешићу у довршавању послова са оружјем у Либији. Оптужбе већ дуже време круже Србијом, укључујући оне које је изнела Мариника Тепић, потпредседница опозиционе Странке слободе и правде (ССП), која је такође представила документе и фотографије последњих недеља.
За крај, Немци су подсетили на протестну ноту САД упућене Србији.
– Сједињене Државе само су продужиле санкције против трговца оружјем Слободана Тешића, које су наметнуте 2017. године, у оквиру “Глобалног Магнитског програма”. Вучић негира умешаност у послове са трговином оружјем, а захтеве “Шпигла” за објашњењем и министар унутрашњих послова Стефановић оставио је без одговора. Они који истражују корупцијске афере у Србији, у опасности су више него у било којој другој земљи у региону. Последњих година је било бројних насилних напада на истраживачке новинаре, цивилне активисте и опозиционе политичаре. Државни медији скоро свакодневно објављују кампање против критичара председника и његове Владе – наваоди се у тексту.
Директно.рс
