Немачки медији: Србију би у јануару могао да запљусне снажан талас отказа

Државна помоћ током пандемијске кризе одложила је талас отказа. Али би већ од јануара он могао да се осети пуном силином, кажу стручњаци за Дојче веле. Претпоставља се да ће многи послодавци посегнути за радом на црно.

“Идемо са брзом исплатом још једне зараде, причам о туристичким агенцијама, туристичким водичима, туристичким пратиоцима, рент-а-кар агенцијама, угоститељима и хотелијерима“, рекао је председник Александар Вучић у четвртак. “То је укупно 72.500 људи, у року од десет дана добиће по једну минималну зараду за свакога.“

Већ у петак је Влада извојила безмало две милијарде динара за ту меру. С обзиром да је минималац око 30.000 динара, сва је прилика да новац неће добити 72.500 људи, како каже председник, већ око 66.000 њих.

Међутим, да ли ће то бити довољно да спречи драматични талас отказа и преласка људи у рад на црно? На такав сценарио на почетку идуће године упозоравају и саговорнице Дојче веле.

Крајем године истичу три месеца током којих послодавци, који су узели другу државну помоћ – два пута по 60 одсто минималца за запослене – нису смели да отпусте више од десет одсто запослених, иначе би морали да врате сву помоћ коју су добили

Крајем године истичу три месеца током којих послодавци, који су узели другу државну помоћ – два пута по 60 одсто минималца за запослене – нису смели да отпусте више од десет одсто запослених, иначе би морали да врате сву помоћ коју су добили.

Како је говорио министар финансија Синиша Мали, помоћ је тада добило 235.000 фирми, односно, више од милион радника, а због истека овог рока у стручној јавности се говори да би привреду Србије од јануара могао да задеси талас отказа.

Посебно јер од јануара послодавци треба да почну са исплатом пореза и доприноса на минималце које је држава дала њиховим запосленима, и може се очекивати да бројне фирме неће моћи да испуне те обавезе.

Јелена Жарковић: Очекује се јачи улазак у “неформални сектор”

Саговорнице Дојче велеа очекују да ће неки послодавци пробати да ове проблеме реше тако што ће избегавати плаћање пореза и доприноса – то јест, званично отпустити радника да би га запослили на црно.

Ко је био у неформалном сектору, он ће остати тамо, а претпостављам да ће их више ући у неформални сектор

“Ко је био у неформалном сектору, он ће остати тамо, а претпостављам да ће их више ући у неформални сектор“, каже за Дојче веле Јелена Жарковић, ванредна професорка на Економском факултету у Београду.

“Зна се да међу угоститељима има доста непријављених радника, а минималац ће бити уплаћен само за оне који су формално запослени. У суштини је то осмишљено да би се амортизовао пад који ће уследити почетком 2021. године”, додаје Жарковић.

Сарита Брадаш: Од 1. јануара видећемо размере кризе

Са оценом да ће број неформално запослених порасти сагласна је Сарита Брадаш, истраживачица Фондације Центар за демократију. Досадашње мере су одложиле кризу, па Брадаш наглашава да ћемо њене размере видети тек од 1. јануара.

“Може да се деси, поготово што су у највећем проблему предузетници и микропредузећа, да дође до преласка људи из формалног сектора у неформални, како би некако преживели на тржишту”, додаје она у разговору за Дојче веле.

У петак је директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (YУТА) Александар Сеничић за агенцију Бета рекао да је свака помоћ добродошла, али да је недовољна и закаснела јер је већ доста радника отпуштено.

Нове мере и нови ризици

Од петка је, у склопу борбе против пандемије, рад угоститеља и фирми које се баве услужним делатностима ограничен до 17 часова радним данима, док ће током викенда за њих бити својеврстан полицијски час – биће затворени од петка у 17 сати до понедељка у 5 ујутру.

Тако ће ове делатности, уз туризам и хотелијерство, поново највише настрадати, с обзиром да су и приликом затварања на пролеће потпуно остале без прихода.

Да ствар буде гора, тек треба да се види да ли ће ове мере – дебело закаснеле, по оцени појединих чланова Кризног штаба – бити довољне да успоре захукталу епидемију, или ће бити потребне још драстичније, што би угрозило и друге гране привреде.

Подсетимо, држава је за 2021. годину зацртала реални раст БДП од шест одсто, што је Фискални савет оценио као “оптимистичну прогнозу“ која “лако може да се не оствари“.

“Неформално запослени” имају нижу зараду по часу рада од минималне зараде

Осим ових сектора, ретко се у јавности прича о читавој армији људи који су се први нашли на удару противепидемијских мера – неформално запосленима.

Шта су неформално запослени радници? На прву лопту, делује да је реч само о онима који раде на црно, односно, немају никакав уговор или раде у нерегистрованим предузећима. Међутим, реч је о свим оним радницима који немају уговор о раду: дакле, и они који су без икаквог уговора, и они који имају уговор о привременим и повременим пословима, уговор о делу.

Не само да немају плаћене порезе и доприносе, немају здравствено осигурање и сутра неће имати пензију или ће бити мања, чак је и њихова сатница нижа од минималне – упркос томе што нема никакве друге трошкове за радника

“Ми смо радили истраживање које показује да неформално запослени имају нижу зараду по часу рада од минималне зараде“, каже професорка Жарковић. “Дакле, не само да немају плаћене порезе и доприносе, немају здравствено осигурање и сутра неће имати пензију или ће бити мања, чак је и њихова сатница нижа од минималне – упркос томе што нема никакве друге трошкове за радника. То је додатни аспект рањивости.”

Према званичним подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у периоду април-јун 2020. број неформално запослених био је чак за скоро 133 хиљаде мањи у односу на исти квартал прошле године.

Иако подаци годинама уназад говоре да током другог и трећег квартала значајно расте број неформално запослених – превасходно због сезонских послова у пољопривреди – то се у другом кварталу није десило: са 564 хиљаде неформално запослених прошле године, тај број је у другом кварталу ове године пао на 432 хиљаде.

Ове седмице је РЗС објавио податке из Анкете о радној снази за трећи квартал ове године: број неформално запослених јесте порастао, али не у истој мери колико је опао у другом кварталу – за 77,5 хиљада (укупно 509 хиљада).

Треба, дакле, очекивати да овај број још више порасте у првим месецима следеће године – и то на уштрб формално запослених – али ове податке ћемо имати тек када буде објављена Анкета о радној снази за први квартал 2021, односно, крајем маја.

Права незапосленост 18 одсто

Да у Србији заправо много више људи тражи посао него што то показује број незапослених из Анкете о радној снази, може се видети из података о такозваној подзапослености, објашњава Сарита Брадаш.

“Ми кад видимо да је стопа незапослености 7,3 одсто у другом и девет одсто у трећем кварталу – то је само један део људи. Други део незапослених РЗС приказује као ‘застој на тржишту рада’, а у ствари су то подаци о подзапослености“, наводи Брадаш.

“То су незапослени који желе да раде, али не траже посао. Они се рачунају као неактивни, јер је дефиниција незапосленог – онај ко жели да ради и тражи посао. Када незапосленима придружите ове који су подзапослени – желе да раде, али не траже активно посао – дођете до стопе незапослености од преко 18 одсто у трећем кварталу“, закључује Брадаш.

(Дојче веле, Н1)