У критичким освртима на обележавање једнострано проглашену независност Косова, штампа на немачком језику констатује да су, десет година касније, разочарања и протести заменили некадашњи ентузијазам, те да је та територија остала заробљена у “сивој зони између конфликата прошлости и нејасне будућности”.
Ноје цирхен цајтунг пише, преноси Дојче веле, да се влада формирана у септембру састоји од дискредитованих бивших вођа побуњеника, који се, додуше, залажу за процес нормализације односа са Србијом, али, истиче, пре свега упадају у очи својим националистичким агитовањем.
Ново је, пише лист, то што су се успротивили својим међународним заштитницима.
“Већ донета одлука о формирању трибунала за расветљавање злочина почињених у рату на Косову, постала је политички спорна, да би је Приштина на крају ипак прихватила. Слично је и са либерализацијом визног режима са ЕУ. Она је већ договорена, али није уведена, јер Приштина одбија да се одрекне неколико квадратних километара територије”, наводи НЦЦ.
Све то, уз мањкавости на плану демократизације и борбе против корупције, довело је до великог заостајања Косова на путу ка ЕУ, што је, како се наводи, Брисел јасно ставио до знања презентирајући стратегију проширења на Западни Балкан.
“Млади са Косова су тако заглављени у земљи. Мафијашким водећим фигурама као што су Хашим Тачи и Рамуш Харадинај то је свеједно – они су уз помоћ својих веза из рата створили уносне приватне империје и нису много заинтересовани за кораке либерализације, јер би она могла да их угрози. Они су одговорни за то што је Косово најкорумпиранија земља Балкана са другом по висини стопом незапослености”, пише НЧ.
Лист пише да Приштина мора да узнапредује са споразумом са Србијом, који је, констатује, додуше, политички споран са аспекта суверенитета, али коначно доноси јасноћу.
“Осим тога, његово спровођење би појачало притисак на земље које не признају Косово. Али, нису сва решења у рукама косовских политичара. Они делају у оквиру који су им поставили међународни, и који је заробио земљу у стању између суверености и независности”, пише, између осталог, швајцарски дневник.
Исти лист у другом тексту износи зашто је “Запад при формирању косовске државе двоструко заказао”.
“Рат против Београда није добила УЧК, већ НАТО. После рата није остала земља која се сама ослободила, већ западни протекторат који је требало да изгради институције на темељу резолуције УН и да припреми решење питања статуса. И једно и друго се испоставило као претежак задатак”, наводи НЦЦ.
На Косову је, наводи се, етаблирао образац који и данас обележава однос западних сила са косовским елитама.
“Демократија и правна држава бивају жртвоване када угрожавају стабилност и урачунљивост”, пише лист и подсећа да је бивши и садашњи пермијер Рамуш Харадинај 2005. оптужен пред Хашким трибуналом, шеф УНМИК Сорен Јесен-Петерсен му је приредио срдачан опроштај и означио оптуженог као пријатеља.
Никакво чудо што су и најодважнији сведоци заћутали с обзиром на пакт између протектората и бившег команданта. Сеф УНМИК се, додају, после правдао. Рекао да је вече уочи планираних хапшења “имао позив из једне престонице” где му је речено да “спушта лопту”око читаве акције зарад унутрашњег мира.
“ЕУ је заменила УН али то генерално ништа није променило. Иако је мисија ЕУЛЕX 2008. обећала да ће хватати и крупну рибу”, то се није десило. Није недостајало новца, али јесте одважности и способности да се ступи у борбу са криминалним језгром политичког и економског поретка на Косову.
Берлински дневник Тагесцајтунг, истим поводом, пише о једној косовској кореографкињи која је у Приштини презентирала своју нову представу:
“Она сама има уговор у Националном балету, али тамо је плата толико мала да се она још није иселила из градског стана који дели са мајком, браћом и сестрама и очухом. Други уметници из њеног тима, који већ имају децу, морају да раде неки додатни посао. Просечна плата на Косову је 300 евра. Стопа незапослености међу младима је 65 одсто”, наводи лист.
Онај ко, како наводи Тагесцајтунг, познаје некога из политичке елите – лако налази посао.
“Но, највећи извор прихода је дијаспора, дакле, чланови породице у иностранству, који својој родбини шаљу неколико стотина евра месечно. На тај начин на Косово годишње стиже милијарда евра”, преноси лист.
Танјуг
