Председник Европског савета Доналд Туск и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер имали су “тешке госте” у Бриселу – Доналда Трампа и Реџепа Тајипа Ердогана, али су се према њима исправно понели, оцењује Дојче веле (ДВ).

“Шта се ради са гостима који исмевају своје домаћине и прете им?”, пита се уредник тог медија Кристоф Хаселбах подсећајући да Трамп види излазак Британије из ЕУ као “сјајан”, док ЕУ оптужује да је “возило” којим управљају немачки интереси.

Његов турски колега, додаје, Европу је назвао “континентом који трули”, а сматра да ЕУ “нема другог избора него да настави приступне преговоре са Турском”.

“ЕУ већ месецима мора да слуша такве и сличне изјаве Трампа и Ердогана. И поред тога, председници Савета ЕУ Доналд Туск и Комисије Жан Клод Јункер примили су ту двојицу шефова држава једног за другим. Лепо – није било. Самосавладавање, усиљени осмеси, напетост, све им се видело на лицима: гостољубивост у интересу државе”, наводи Хаселбах.

Уредник Дојче велеа, истовремено, поставља питање да ли је то био исправан потез.

“Да ли је требало да Туск и Јункер приме овако тешке госте, и ако јесте, да ли је требало да им кажу шта мисле о њима? Напослетку, ЕУ није било ко, већ економски најмоцнији блок у свету”, наглашава он.

У 19. веку се због онаквих испада ратовало, подсећа Хаселбах.

“Срећом, не живимо више у 19. веку, а ЕУ, срећом, питање цасти не узима тако озбиљно као неки други. Прекид разговора и ћутање нису алтернатива. Сувише тога је у игри”, оцењује он.

Међутим, како наводи, забрињава то што Трамп и Ердоган представљају две државе које су најтешње повезане са ЕУ.

“Турска није слуцајно кандидат за приступање ЕУ, иако преговори некима изгледају апсурдно. Није то тако давно било када пут Турске у ЕУ уопште није изгледао тако невероватан. А политицке, економске и друштвене везе са САД су толико тесне да представљају нешто што се само по себи разуме. Но, сада је све то доведено у питање. Не мора се бити присталица цланства Турске у ЕУ као ни Уговора о слободној трговини са САД, али тесна сарадња са тим партнерима је у интересу свих”, наводи он.

Туск је, додаје, после својих разговора са Трампом и у његовом одсуству рекао новинарима да постоје велике разлике у мишљењима о разним питањима, али је покушао да своје планове подигне на виши ниво.

“Рекао је да је у овом тренутку најважнији задатак ”учвршћење читавог слободног света”, да би се ”спрецио постзападни светски поредак”. А да ли Ердоган своју земљу и поред чланства у НАТО и преговора са ЕУ види као део слободног света, друго је питање. Трамп свакако види тако САД”, наводи Хаселбах.

Како оцењује, Туск је у праву.

“Ако се досадашњи савезници разиђу, препустиће простор другима, на пример, Кини и Русији. А то не може бити у интересу ни Европљана ни Американаца ни Турака. Када представници ЕУ инсистирају на том убеђењу, па и у контакту са тако тешким гостима као што су Трамп и Ердоган, онда то вреди труда, иако је његова цена понекад – ледена атмосфера”, закључује се у тексту немачког радија.

У Бриселу је недавно одржан самит лидера 28 држава чланица НАТО.

Танјуг