Пре осамдесет година, баш на православни Васкрс нацистичка немачка авијација дивљачки је разарала још успавани Београд који је био проглашен за небрањени град, управо зато да не би доживео ону судбину Варшаве коју су безобзирно данима разарали немачки авиони!
Међутим, ни Београд није избегао ту судбину, јер је драги Адолф побеснео након оне провале српског беса после потписивања пакта што је доживљено као издаја Отаџбине.
Хитлер је захтевао бруталну казну за слободарску Београд, што је у својој изјави на суђењу у ослобођеном Београду изјавио фелдмаршал Александер фон Лер, посебно нагласивши да је од авијације захтевано да се већ у првом нападном таласу разори Народна библиотека Србије као култно место српске писане државности, јер су ту докази да је Србија била стара европска држава. Тек потом су гађани наводни војни циљеви, ако се под тим подразумевају стамбене зграде, болнице и протуавионско склониште у порти Вазнесенске цркве, све са народом унутра!
Нацистички планери су зато одлучили да се зграда библиотеке разара фосфорним бомбама, које изазивају пожар који се тешко гаси, што је пример злочина којим се разара памћење народа који има шта да памти о себи и својој држави, јер су ту били списи од 12. до 17. века!
Пламен је тако прогутао 354000 наслова монографских публикација, око 500000 свезака, 1365 рукописа, остављајући поугљенисану истину о нацистичким носиоцима нове Европе!
Злочиначки напад на Београд почео је најавом Радио Берлина који је у 5,20 емитовао „Марш принца Еугена“ као увод у ваздушну атаку.
Тако је од самог почетка рата име „Принц Еуген“ постало синоним за злочине над Србима, јер су фолксдојчери чинити састав SS дивизије истог имена, чинећи бројне злочине над српским цивилима широм српског етничког простора!
Историја је учитељица живота каже пословица за мудре, јер се на грешкама учи, али су немачки авиони ипак били поново над Београдом, у саставу NАТО авијације током злочиначке операције „Милостиви анђео“ у марту 1999.године!
Овогодишњем помену жртвама немачког злочиначког бомбардовања, присустовао је и садашњи немачки амбасадор, што је нарочито истакнуто у медијима као доказ да се демократска немачка јавност стиди тог злочина, али Срби имају пословицу која каже – вук длаку мења, али ћуд не –, што су доказали и посланици немачког парламента пре неколико година, доносећи собом онај безобразни списак са 6 (шест) услова за „промену српске свести“ као својеврсан наставак „Марша принца Еугена“!
Списак је тобож` требало да послужи Србима као својеврсан путоказ да не лутају на свом путу за пријем у „заједницу срећних народа“, која се све више љуља ко кула од карата!
Али, нити ће Срби изменити своју „свест“, тачније оно што под тим подразумевају сви који желе слабу и нејаку Србијицу коју могу да моделирају ко некакав пластелин на брдовитом Балкану, нити ће Немци икада заборавити оне речи цара Виљема, након српског пробоја Солунског фронта који је означио крај Великог рата, који ће немачком народу донети оне понижавајуће услове Версајског мира као увод у рађање нацистичке стварности, која ће немачки народ коштати осам милиона живота посејаних широм ратишта, али и десетинама милиона живота оних народа који нису желели тадашњу немачку „нову Европу“, нарочито не оно страшно „коначно решење“ за Жидове и планирану судбину за Словене!
После петооктобарских догађања у Београду, почели су немачки историчари причу о „добрим подунабским Швабама“ које су ето дивљи Срби намерно протерали из Југославије, управо када и Пољаци и Чеси протерују фолксдојчере из своје Отаџбине, због почињених ратних злочина над словенским становништвом!
Дргосрбијански колаборанти, чак су организовали и јавно извођење ратне немачке песме „Лили Марлен“, представљајући је као некакву антиратну баладу о војниковој драгој, а не као ратну корачницу 7. SS дивизије „Принц Еуген“!
Историју се не сме мењати и прилагођавати интерпретацију догађаја по жељи или захтеву силе актера самих догађаја, као што то упорно покушавају NАТО и ЕU код Срба који ипак памте стварну истину коју сведоче писани документи, али и усмена предања, која су неуништива!
ПИШЕ: Владимир ФРОЛОВ
ИЗВОР: https://srpskistav.com/autorski-tekstovi/127457/
