Интервју Драгане Трифковић са немачким послаником Улрихом Емеом
– Поштовани г. Еме, ви сте посланик Бундестага опозиционе партије Алтернатива за Немачку. То је партија која последњих година добија све већу подршку бирачког тела у Немачкој, које је незадовољно политиком владајућих структура. Са каквим проблемима се сусреће немачко друштво и шта је то што их опредељује да своје поверење дају опозицији? С друге стране, шта је то што ви као опозициони политичар највише замерате властима?
Годинама већ посматрамо у Немачкој злоупотребе права од стране сваке власти. Ова кршења права почела су са спашавањем Грчке 2010. године. У Лисабонском споразуму ЕУ прописано је да међународна заједница није одговорна за дугове земаља чланица. Због хитних зајмова Грчкој, Лисабонски споразум је прекинут уз помоћ немачке владе. Али то није било довољно. Одлуком 2015. године да отвори границе за избеглице, канцеларка Ангела Меркел прекршила је важеће прописе који се налазе у Шенгенском уговору. Овом одлуком, скоро 2 милиона миграната похрлило је у Немачку у потрази за благодетима нашег друштвеног система. То углавном нису биле избеглице, што су медији покушали да сакрију од немачког становништва. Овај прилив је повезан са значајним порастом криминала. Расположење становништва се од 2015. године променило и од прихватања је прешло на одбацивање имиграције. АФД је једина странка која непрестано указује на постојање проблема и негативних дешавања у немачком друштву од свог оснивања, 2013. године. Од септембра 2017. године сам део групе АФД-а у немачком Бундестагу. Овде можемо као опозиција да натерамо владајуће странке да преузму наше ставове. Свесни смо тога да у кратком року нећемо добити већину за наше властите законодавне промене, али зато увек и стално можемо да указујемо на оно што не ваља.
– Сведоци смо тога да је економска криза која је почела 2008. године оставила негативне последице на ЕУ. Та криза још увек није решена, и за сада се не назире када ће бити. Немачка је земља која има најјачу економију у ЕУ и од ње се највише очекује по питању решавања проблема са кризом. С друге стране, највише критика из других чланица ЕУ било је упућено управо Немачкој због начина решавања кризе, односно увођења непопуларних мера штедње. Какве су по вама шансе за економски опоравак ЕУ и да ли ће ЕУ успети да превазиђе економске проблеме?
Економски проблеми Европске уније резултирали су, између осталог, и због неисправне изградње ЕУР-а Лично, не верујем да можемо да решимо економску и финансијску кризу која се годинама продубљује. Бар не са тренутном конструкцијом Европске заједнице каква је сада. Дозволили смо да једна добра идеја прерасте у бирократско чудовиште са комунистичким особинама. Ако не успемо да реформишемо Европску Унију као што је била Европска заједница 1989. године, а то је била заједница националних држава, ЕУ ће се распасти. То већ видимо у многим европским земљама.
Фото: Улрих Еме и Драгана Трифковић надгледају председничке изборе на Криму (лична архива)
– На економску кризу у ЕУ, надовезала се мигрантска криза. Дошло је до историјских миграција са Блиског Истока у Европу. Највећи део миграната је имао за циљ да дође у Немачку, а ваша Влада је то у великој мери одобрила. Како су такве одлуке утицале на Немачку и колико је сада озбиљан проблем са мигрантима у Немачкој? С каквим конкретно проблемима се сусреће немачко друштво у вези са мигрантима и какве мере ви предлажете за решавање тих проблема?
Мигранти долазе у Немачку из многих регија. Са Блиског Истока, држава Магреба, Африке, бивше државе ЗНД, Авганистана и Пакистана. Проблеми су озбиљни. Један од главних проблема је недостатак образовања. Велики део њих је неписмен. Проћи ће много година пре него што ти мигранти постану независни од државне подршке у радном животу. Такође, криминалитет је значајно порастао због доласка миграната. Депортације се тешко спроводе, јер у Немачку може да се уђе без папира, али не може да се изађе без важећих докумената. Средство притиска за Немачку могло би да буде отказивање развојне помоћи државама које не повлаче избеглице. Притисак на мигранте се може постићи променом система азила тако што ће се са новчаних накнада прећи на накнаде у натури. Ако не постоји право на социјалну помоћ, већ само на становање, храну и медицинску негу, пропашће модел имиграције у нашем друштвеном систему. Поред тога, наша држава мора коначно да спроведе депортацију 600.000 људи којима је одбијен захтев за азил.
– Да ли ће по вама земље Балкана постати чланице ЕУ и како гледате на уцене које је ЕУ испоставила Србији?
ЕУ је зауставила процес укључивања нових чланова до 2025. године. Неизвесно је да ли ће после бити могућ пријем нових чланова због проблема са којима се Унија суочава, као и ставова појединих чланица које верују да су ЕУ потребне озбиљне реформе и да не може да прихвати нове чланове све док не реши своје сопствене проблеме. Са друге стране, балканске земље су се обавезале на европске интеграције, а сада изгледа да Сједињене Државе чине велики притисак да би се оне што пре прикључиле ЕУ. Главни проблем је тај што су европске интеграције ових земаља повезане са интересима Сједињених Држава (не рачунајући шири контекст америчких интереса у ЕУ), и што је услов за пријем Србије да се одрекне 15% своје територије и признавање незаконитог сепаратистичког Косова. Ниједна нормална земља на свету се не би одрекла своје територије, посебно не због уласка у ЕУ, која се сада налази у јако лошој ситуацији.
Не верујем да ЕУ, оваква какву је знамо данас, има будућност. У све више земаља, тренутно у Италији, незадовољство због ЕУ расте. Државама Вишеградске групе тренутно прети казна ЕУ због њиховог одбијања да прихвате избеглице, чак су им претили да ће укинути субвенције. Из ових разлога, не видим приступање балканских земаља 2025. године у ЕУ. Отцепљивање Косова од Србије био је произвољан чин који би требало исправити.
– Не тако давно смо заједно боравили на Криму где смо посматрали председничке изборе. Какви су ваши утисци са Крима? Да ли сте вашим колегама из Немачке пренели утиске и какве су биле њихове реакције с обзиром на то да је у питању територија чије присједињавање Русији многи оспоравају? Да ли сте у Немачкој имали проблема због тога што сте посетили Крим и како су немачки медији о томе извештавали? У ЕУ се много говори о слободама и правима, али се стиче утисак да њих баш и нема толико?
Посматрање председничких избора на Криму је био за мене велики догађај. Становништво Крима је на овим изборима гласало по други пут на референдуму да остану у Руској Федерацији. Очекивао сам да моја посета изазове реакције барем украјинске стране. То се није догодило. Међутим, обратили су ми се колеге из других странака и питали ме о Русији. Невероватно је то што оптужују Путина да није демократа. И то једног председника који је добио више од 70% гласова свог народа на последњим изборима. Сваки западни председник сања о оваквим изборима. Ако је мерило начин на који се третира опозиција, онда Немачка такође има проблем са демократијом.
– Како оцењујете немачко руске односе, посебно у светлу санкција које су наметнуте Русији? Да ли немачки привредници трпе због тих санкција, и да ли су оне у вашем интересу? Ипак и поред санкција Немачка са Русијом реализује енергетски пројекат Северни ток 2. Да ли ће он допринети чвршћем повезивању Немачке и Русије и како видите перспективу даље узајамне сарадње? Да ли ће режим санкција остати још дуго на снази или постоји шанса да се ситуација поправи?
Мислим да је тренутна ситуација изузетно критична. Да бисмо проценили стање, морамо да погледамо геополитичку ситуацију. Руски савезник Асад је и даље на власти у Сирији, и чак је уз помоћ Русије успео да победи побуњенике. Председник Сједињених Држава недвосмислено је прекинуо нуклеарни споразум са Ираном, другим савезником Русије, иако је Међународна агенција за атомску енергију потврдила да Иран поштује уговор. Немачко-руски односи су озбиљно погођени санкцијама које су везане за Крим, али и тензијама између НАТО и Русије на источној граници ЕУ. Притисак европских партнера на Немачку у вези са Северним током 2 је огроман. Моја странка је посвећена нормализацији односа са Русијом како би се олакшала ситуација у Европи. Представници међународне заједнице, који су заинтересовани за мир у Европи и за добре односе са Русијом, морају одмах да се приберу и да зауставе ратне хушкаче.
23. Септембар 2019.
Превод са немачког: Светлана Максовић
