Берлин — Јавна расправа о томе да ли Немци требају о важним питањима у будућности одлучивати на референдуму, узима маха.
Хоће ли немачки политичари својим грађанима дати више власти у доношењу одлука?
До сада су немачки политичари ово питање (за) обилазили у широким луку.
У послератној Немачкој није одржан ни један референдум на националном нивоу. Они ни нису предвиђени Уставом него су дозвољени само у неким савезним покрајинама и на општинским нивоима.
Међутим, последњих недеља неколико истакнутих немачких политичара је изразило могућности одржавања референдума на државном нивоу. И то око питања будућности Европске уније тј. степена интеграције унутар овог савеза.
Сигнал за расправу о референдуму био је један интервју министра финансија Волфганга Шојблеа Шпиглу пре две недеље.
У њему је Шојбле још једном одбацио могућност увођења заједничких еурообвезница као инструмент пребацивања терета дуга на све земље у којима је на снази евро.
То се неће догодити, рекао је том приликом Шојбле, све док унутар еврозоне на снази не буде и фискална унија. Но предуслов за успостављање једне такве фискалне уније је да националне државе део својих компетенција везаних за државне финансије тј буџет, пребаце у Брисел.
Међутим, пребацивање компетенције би, како сматра Шојбле, требало легитимисати кроз нову функцију председника Европске комисије коју би грађани ЕУ-а бирали директним путем (на изборима), затим ојачаним Европским парламентом и неком врстом горњег дома парламента по узору на немачки Бундесрат или амерички Сенат.
Но правник Шојбле зна да овакво пребацивање компетенција из Берлина у Брисел није у складу с Уставом Немачке. Легитимацију овим променама може дати само народ и то на референдуму. Табу је тиме прекршен.
“Полазим од тога да би до референдума могло доћи много брже него што се претпостављало”, закључио је немачки министар, некадашњи сапутник Хелмута Кола и један од најважнијих политичара у процесу спајања немачких држава у деведесетим.
Но немачка канцеларка Ангела Меркел дала је одмах до знања да су претпоставке о одржавању референдума далека будућност.
“У овом тренутку не планирамо овакве кораке. То је пре тема за сутра или боље рећи, прекосутра”, поручила је канцеларка преко свог портпарола.
Почетком августа Сигмар Габриел, шеф Социјалдемократске странке Немачке (СПД) и могући кандидат за канцелара на следећим изборима, “подгрејао” је расправу о могућем референдуму.
Габриел је подршку добио од својих страначких колега и такође могућих кандидата за канцелара Франк-Валтера Штајнмајера и Пеер Стеинбруцка.
Подршка је стигла и од друге највеће парламентарне опозиционе странке Зелених. И странка реформисаних комуниста Левица подржава референдум, но са другачијим мотивима. Левица наиме, жели да спречи додатно задуживање грађана у будућности Европске уније.
Традиционално конзервативни баварски ЦСУ тражи одржавање референдума и за остала питања везана уз ЕУ, попут проширења.
Која се све питање требају решавати путем референдума у тому правници још нису сагласни, но једно је сигурно. Немачки устав у садашњем облику не дозвољава пребацивање даљих овлашћења са немачких институција на европске.
То се посебно односи на Члан 20. немачког устава који дословно гласи “Сва државна власт полази од народа”.
Питање је у којој мери немачки политичари одједном великодушно говоре о референдум, једним оком на следећу изборну годину.
У овом тренутку расположење кад је у питању Европска унија међу немачким грађанима је више него хладно.
Дојче Веле, СЕЕБИЗ
