Погрешно је и опасно да власт људе који се користе Уставом зајамченим правом третира као залуђене незналице, а поготово да их увредљиво и погрдно ословљава и третира као издајнике, непријатеље своје земље, подриваче уставног поретка. Ако то ради, показује да је изгубила осећај за реалност. А она управо то ради.
У Лозници ће ове среде бити одржан још један протест грађана због намере власти да дозволи отварање рудника литијума у долини Јадра. У организацији Савеза еколошких организација Србије (СЕОС) протест у Лозници почеће у 17 часова испред Скупштине града. Како је најављено, скупу ће поред грађана и еколошких активиста присуствовати и представници свих опозиционих странака и покрета.
Полиција је најавила да ће скуп у Лозници снимати. Они то у последње време редовно раде. То је застрашивање људи. Надају се да ће због тога део људи да одустане од доласка на протест. Али, то је и део једне доста озбиљније и опасније приче систематског претварања полиције у репресивни орган и искључиво у служби извршне власти.
Хапшења која су се десила у претходних неколико месеци, а која су повезана са борбом грађана против ископавања литијума и против Рио Тинта, показују да Александар Вучић неће презати од злоупотребе полиције, тужилаштва и судства како би се борио за Рио Тинто, а против грађана Србије. Тачније, најпре каже нешто наводно по њему демократски, а онда одмах припрети. То довољно говори о њему и о овој власти. Владајућој странци највише одговара контролисано окружење јер тако ублажава шефове кошмаре.
Нарав Александра Вучића му налаже да прети и вређа кад се уплаши или кад порасту сумње у његову моћ. Зато људе који протестују назива страним плаћеницима. И те увреде су одмах постале омиљени део богатог језичког фонда његове послуге у виду Ане Брнабић, Милоша Вучевића, Марка Ђурића, Горана Весића, Владимира Ђукановића… Председник Вучић је рекао своје и јасно је да се овог пута неће лако одустати од рударења литијума који желе сви, првенствено Европа. Он је убеђен да „народ разуме“. Само, питање је да ли тај исти народ 12 година касније верује у то што он прича сада – када му је пред кућним прагом отварање рудника литијума.
Право на слободно, мирно окупљање грађана гарантовано је Уставом Србије и Европском конвенцијом о људским правима. Њихове одредбе штите и она мирна окупљања која нису у потпуности у складу са законом. Ометање саобраћаја, као вероватно најчешћа последица окупљања, јесте непријатна ствар, јер подразумева ограничавање права других. И најчешће је и у супротности са одредбама Закона о саобраћају. Али, ако се врши ненасилно, као део демонстрација, сматра се мирним окупљањем. Можда баш та „ситна“ злоупотреба Уставом утврђеног изузетка понајбоље илуструје мото наше актуелне „елите“. Своје интересе безрезервно претпоставља јавним, без скрупула према правним или моралним разлозима. И бахато мисли да не мора и неће било коме да полаже рачун и ма шта да објашњава.
Испало је да без „издајника“ у Србији нема цивилизованог живота. Срећом, још увек постоје појединци који се не боје да денунцирају репресивну власт. У данашњој Србији, која има гомилу репресивних апарата, протестовање је једнако опасно као што је било у Совјетском Савезу. Никаквог простора за дијалог у Србији по питању рударења литијума и бора више нема. Председница Скупштине Србије Ана Брнабић оптужила је опозицију да жели насилно да дође на власт, а опозициони предлог закона о забрани експлоатације литијума назвала је „идиотским“. Закон је, наравно, одбијен, присутни посланици владајуће коалиције су једноумно гласали против.
И то је још веће и трагичније загађење – морално загађење.