Александар Вучић се већ годинама свим силама труди да остави утисак човека који се под један, апсолутно у све разуме, а под два, који се апсолутно у све се разуме боље од било кога другог. Готово да нема драматичног обраћања нацији које председник њему верних грађана није зачинио испаљивањем салви бројки, обично милиона, милијарди или трилиона што публику која углавном нема идеју о чему се ради оставља без даха и под јаким утиском да се самозваном стручњаку и његовој експертизи не може ни опепелити.
Последњу експертизу на тему снабдевања и цене гаса у Србији, имали смо прилике да видимо јуче у емисији „Прва тема“, иначе спецфичној по томе што у њој увек гостује ко други него Вучић, изузетно, уз још по неког икебана госта.
Гледано из угла публике којој се обраћа, наступ председника потпуно је оправдао очекивања. Вучић је још једном искрено посведочио да је баш он тај који о свему брине, да би без њега све брзо пропало, да је ситуација критична и да судбина српске економије али и цене гаса за домаћинства зависи искључиво од њега.
Међутим, ако се само летимично позабавимо подацима које је Вучић изнео, биће очигледно да се ради о добро смишљеној медијској манипулацији у којој се грађани прво плаше катастрофалним сценаријом након чега се појављује самозвани месија са решењем за које се, колико год било неповољно за грађане, без икаквог основа унапред тврди да је најбоље могуће.
Међутим, захваљујући „херојском“ држању председника интереси српског народа били су одбрањени потписивањем, „најбољег могућег“ – Вашингтонског споразума којим је Србија обезбедила признање независности Косова од стране Израела и за узврат се обавезала да ће своју амбасаду преселити у Јерусалим
Сличан спин копришћен је већ небројено пута. Примера ради, пред Вучићев одлазак у Вашингтон, режимски медији су данима плашили грађане како је Вучићу припремљен свилен конац и ултиматум да призна независност Косова (што се показало као лаж). Међутим, захваљујући „херојском“ држању председника интереси српског народа били су одбрањени потписивањем, „најбољег могућег“ – Вашингтонског споразума којим је Србија обезбедила признање независности Косова од стране Израела и за узврат се обавезала да ће своју амбасаду преселити у Јерусалим.
Исти принцип примењен је и недавно, приликом ступања на снагу последица “најбољих могућих“ Бриселских споразума којима је, како су нас убеђивали, Вучић победио мрске нам непријатеље са 5:0! Постављене су блокаде на Јарињу и Брњаку, подигнути су мигови, хеликоптери и борбена возила, народ је неколико дана застрашиван новим ратом на КиМ, да би се уместо силе која се изненада појављује и решава ствар, још једном појавио месија у покушају Александар Вучић са још једним, „најбољим могућим“ споразумом. Овога пута победио их је тако убедљиво, да сада, први пут историји, возила са регистарским ознакама „Републике Косово“ несметано улазе и крећу се централном Србијом, док су заузврат, возила регистрована у Србији по први пут добила стикер којим се њени државни симболи прекривају.
Имајући у виду да Србија тренутно у Банатском двору има ускладиштено 268 милиона кубика, Вучић процењује да ће нам до краја године недостајати још 100 до 120 милиона кубика које ће Србија морати да набави по вишеструко вишим ценама чиме се оправдава најављено повећање цене гаса за домаћинства
Више пута успешно примењену превару, Вучић наставља да користи и када је у питању цена гаса. Тако је јуче грађане Србије најпре добро застрашио причоим да је цена гаса на светским берзама са 270 долара скочила на 1.200 долара, и да је значајно поскупљење гаса и у Србији неминовно. Колико ће гас поскупети зависи, како је рекао, од следеће рачунице. По његовим речима Србија тренутно дневно троши 6 до 6,5 милиона кубика гаса. Истине ради, то је свакако у потпуности покривено дневним дотоком од 6,5 милиона кубика што је гарантована количина по постојећем уговору са руским Гаспором-ом. Међутим, како тврди Вучић, за светог Николу потрошња гаса иде до 11 невероватних милиона кубика гаса што значи да нам у том дану недостаје 4,5 милиона кубика гаса. Имајући у виду да Србија тренутно у Банатском двору има ускладиштено 268 милиона кубика, Вучић процењује да ће нам до краја године недостајати још 100 до 120 милиона кубика које ће Србија морати да набави по вишеструко вишим ценама чиме се оправдава најављено повећање цене гаса за домаћинства.
Шта све не ваља у Вучићевој рачуници. Пре свега, на основу података Републичког завода за статистику, које морамо прихватити као релевантне, у Србији је током 2020. године, потрошено укупно 2.644 милиона кубика природног гаса, што значи да је просечна дневна потрошња 7,2 милиона кубика. Потрошња наравно у највећем делу зависи од привреде јер је укупна годишња потрошња домаћинстава у 2020. години била свега 302 милиона кубних метара или у просеку 0,82 милиона кубика дневно.
На основу тога можемо извући закључак да Вучићева тврдња о безмало дуплираној потрошњи гаса за „Светог Николу“ свакако није тачна. Чак и када би се потрошња домаћинстава на тај дан дуплирала то не би била количина која укупну потрошњу може подићи на ниво од 11 милиона кубних метара.
Друго, Вучић је рачуницу извео као да ће се сваки дан од данас до Нове године празновати Свети Никола, да ће температуре бити ниске као што је то за 19. децембар уобичајено, као и да ћемо баш сваког дана трошити по 11 милиона кубика природног гаса што свакако није тачно. Треће, све и да врховни командант Александар Вучић прогласи нови црквени календар у коме ће наредних 75 дана бити Свети Никола, тврдња да ће нам уз редовну количину од 6,5 милиона колико дневно добијамо и резерву у Банатском Двору од 268 милиона кубика, недостајати још додатних 120 милиона кубика гаса до краја године, не може бити тачна.
То би значило значи да ћемо у наредних 75 дана укупно потрошити 876 милиона кубика гаса што би дневни просек довело до невероватних 11,7 милиона кубика што је потрошња која никада није забележена, чак ни у једном дану а камоли као просечна потрошња у дужем временском периоду. Дакле, ради се о још једној, смишљеној али провидној лажи Александра Вучића.
Истина је наравно другачија, Србија уз редован доток гаса и наше постојеће резерве у складишту Банатски Двор, у случају потребе, по повлашћеним ценама, може рачунати и на 170 милиона кубика колико Гаспром има сопствених залиха у Банатском Двору. Према томе, реална опасност од несташице гаса, заустављања фабрика или рестрикција за домаћинство, захваљујући стратешким односима са Руском Федерацијоим и Гаспром-ом, не постоји. Оно што је још важније, не постоји ни било какав разлог чак ни за минимално повећање цене гаса за домаћинства у наредним месецима и током грејне сезоне.
Српски барон Минхаузен Александар Вучић задовољио се тиме што је обећање о преко потребном проширењу складишта гаса на милијарду кубика редовно понављао сваке године, али, на самој реализацији овог стратешког циља до данас није учињено ама баш ништа
На крају, морам подсетити на још једну чињеницу коју смо скоро сви заборавили. Још 28. октобра давне 2015. године, у Москви је у присуству председника Владе Александра Вучића потписан је уговор о проширењу капацитета подземног складишта гаса Банатски Двор са 450 милиона на милијарду кубних метара гаса, који је требао бити реализован већ 2016. године. Реализацијом наведеног пројекта вредног свега 70 милиона евра од којих би 49% платила српска а 51% руска страна, Србија би трајно обезбедила енергетску стабилност и независност. Тридесетак милиона евра је за државу није велики издатак, посебно ако знамо да су разни сумњиви страни инвеститори и више добијали кроз субвенције како би отворили пар стотина радних места са најчешће минималним платама.
Упркос томе, за реализацију тако важног пројекта какав је дуплирање капацитета складишта Банатски Двор не само да није било пара већ пре свега није било ни добре воље ни памети код врховног команданта. Српски барон Минхаузен Александар Вучић задовољио се тиме што је обећање о преко потребном проширењу складишта гаса на милијарду кубика редовно понављао сваке године, али, на самој реализацији овог стратешког циља до данас није учињено ама баш ништа.
Немања Шаровић, НСПМ.рс
