У центру Подгорице, на ушћу Рибнице у Морачу, налазе се остаци Немањиног града, док десну обалу Рибнице, гдје је према предању рођен Стефан Немања, и даље зову Немањином. Чињеница да је зачетник династије Немањића рођен баш ту и даље велику већину Црногораца чини поносним, што се не би могло рећи и за актуелне црногорске власти.
Тако се династија Немањића од стране црногорског режима који ради на стварању новог идентитета у Црној Гори често представља као страни или окупаторски елемент, а утисак је и да креатори нове црногорске нације нарочито не могу да опросте Светом Сави што је утврдио православље у Црној Гори.
Обрачун црногорског режима са Немањићима траје већ годинама, а један од свјежих примјера је и податак да је Статут Народног музеја Црне Горе као тему истраживања, од свих династија које су владале Црном Гором, елиминисао само Немањиће, иако се ради о династији која је уз Петровиће историјски најдуже владала Црном Гором.
Коментаришући ту чињеницу, историчар Александар Стаматовић за Спутњик објашњава да избацивање династије Немањића нажалост није никаква новина у „општим антисрпским тенденцијама актуелног црногорског режима који има дугорочни план промјене идентитета Црне Горе“.
„Немањиће треба представити као окупаторе Дукље, односно Зете, који су угасили дукљанску државност, и који су у Дукљу импортовали православље или такозвану грчку вјеру, у односу на тада доминантно римокатоличанство и латинаштво у њој. Контекст овог поступка генерално има поруку доказивања и показивања миленијумске завјере Србије према Црној Гори, односно Рашке према Дукљи и Зети“, каже Стаматовић.
Како наш саговорник додатно појашњава, по науму црногорских власти, некадашњу Рашку треба представити као окупатора или узурпатора територије Војисављевића и римокатоличке вјере, док је Србија данас према тој „накарадној логици само наставак Рашке“, па је она то исто данас и према Црној Гори.
„У овој причи треба тражити један шири цивилизацијско-идентитетски контекст, што није нимало случајно, јер је Сава Немањић био први српски архиепископ, и оснивач три архиепископије на територији данашње Црне Горе. Па је према томе православље насилно уведено у Дукљу, тј. данашњу Црну Гору, док је римокатоличанство потрто“, објашњава Стаматовић.
Како Стаматовић додаје, читава ствар се своди на чињеницу да су Срби православни Словени, као и Руси, а исто то су и Црногорци као дио Срба. Међутим, наставља он, сада ту „православно-словенску вертикалу треба свести на ниво завјере Русије према Црној Гори и наводног покушаја пуча у њој од стране Русије, јер Црна Гора хоће да се врати свом старом западњачком и римокатоличком идентитету од прије једног миленијума који је имала прије Немањића, а дио тог поступка је и учлањење у НАТО“.
„Аутори овог акта смећу с ума да Рашка и Немањићи нису покривали значајан дио територија данашње Србије, баш као ни Дукља и Зета данашње Црне Горе. Генерална порука оваквог акта је да је све што је српско у Црној Гори окупаторско и асимилаторско, па и сами Немањићи, док су са друге стране, највећа дјела средњовјековне културе и архитектуре Црне Горе везана управо за Немањиће“, каже наш саговорник.
„Потпуну контрадикцију ове тезе употпуњава и чињеница да је родоначелник династије Немањића рођен у данашњој Црној Гори, у њеном главном граду, а неспорни историјски извор показује и да је Дукља његова ’мила дједина‘, како се то наводи у изворима, односно да потиче из ње“, закључује Стаматовић.
Небојша Поповић, Спутник.рс
