НЕМАШТИНА И БЕДА СЕ ШИРЕ СРБИЈОМ: Неразвијени југ, сиромашни запад

СИРОМАШТВО се са југа сели ка западу – Србије. Према недавно објављеним подацима, просечна зарада у региону западне и централне Србије нижа је него у традиционално најмање платежно способним деловима земље, на југу и истоку.

Према званичним подацима, убедљиво прво место и најтање коверте током 2014. године имали су управо запослени у Голупцу. Њихов месечни просек плате био је 26.956 динара. Следили су их “јужњаци” из Врањске Бање, Трговишта и Беле Паланке, док се у друштву најлошије плаћених нашла и Осечина.

– Приликом упоређивања података о висини просечних зарада треба имати у виду методологију, према којој просечна зарада представља просек исплата у посматраном месецу, а не за месец – истиче Веселинка Шкиљевић, начелник одељења за статистику запослених и зарада. – То значи да динамика исплата утиче на висину просечне зараде у месецу. Тако је у Прибоју, због исплате заосталих зарада за више месеци, просечна јануарска зарада била већа за 134 одсто од оне у децембру. Следећег месеца је тај исти Прибој имао само редовне исплате, па је фебруарски просек био за 61 проценат мањи од јануарског.

Најбоље је, сматра наша саговорница, анализирати просечне зараде, које се односе на више месеци, јер се у дужем периоду елиминише утицај месечне динамике исплата. Месечни показатељи се не могу узимати у обзир када се разговара о нивоу развијености неке територије, јер су често резултат разних сезонских утицаја.

Социолог Драгана Динић сматра да се сиромаштво шири Србијом и да није чудно да су плате све ниже и у општинама централне и западне Србије.

– Медвеђа је подручје изложено миграционим кретањима, а радно активни одлазе из тог краја у потрази за бољим животом, па су званичне плате јако ниске – каже Динић. – У источној Србији је још горе, тамо ниједна фабрика не ради, а просек држе једино гастарбајтери. Ништа није чудно кад је привреда замрла у целој земљи.

Просечна бруто зарада исплаћена у Србији у фебруару 2015. године износила је 58.992 динара. У односу на просечну зараду исплаћену у јануару 2015. години, номинално је већа за 8,8 и реално за 7,8 процената. Тај износ без пореза и доприноса за исти месец износио је 42.749 динара. Фебруарски просек номинално је мањи за три процената, док је реално то смањење на нивоу од 3,8 процената у односу на исти месец лане. – Двомесечни просек за јануар и фебруар ове године у поређењу са истим месецима у 2014. години такође је мањи номинално за 0,1, односно реално за 0,5 процената, објашњавају у Заводу за статистику.

НАЈВИШЕ ТРПЕ МЛАДИ

Чак 43,2 одсто житеља Србије живи у ризику од сиромаштва или социјалне искључености, показала је анкета Републичког завода за статистику о приходима и условима живота у 2014. Стопа ризика од сиромаштва износи 25,6 одсто – реч је о људима који нису нужно сиромашни, али имају повећан ризик да то буду. Сиромаштво највише прети млађима од 18 (скоро трећина је у ризику), а најмање старијима од 65 (на прагу беде је око 20,7 одсто њих).

Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА, Новости