Посета српског премијера Александра Вучића Берлину заиста се убраја у највиши ранг дипломатских посета. Позив канцеларке Ангеле Меркел се процедурално разликује од већине претодних упућених српским државницима. Наиме, реч је о званичној посети, која је у дипломатском рангу највиша, истиче Иво Висковић, донедавни српски амбасадор у Берлину и професор на београдском Факултету политичких наука.

– Такву посету пре Вучића је имао само још Зоран Ђинђић. Остали српски званичници имали су радне или приватне посете, али овај ранг, који се уговара дипломатским каналима у врло прецизној и сложеној процедури је заиста највиши који било који државник може да добије и то је без сумње велико признање и премијеру и Влади.

Од седам услова Бундестага Србији за даљи напредак ка ЕУ, неиспуњена су остала два – онај о окончању истраге о спаљивању немачке амбасаде 2008. и обавезујући споразум Београда и Приштине о добросуседским односима. Колико високо су ова два питања на агенди канцеларке Меркел?

– Нису високо и то неће бити главне теме у Берлину. Већ у припреми састанка је немачко Министарство спољних послова оценило да је напредак у односима Београда и Приштине задовољавајући. Знате, у време када је тај списак сачињен то није био случај. Наравно да Немачка није скинула с дневног реда ни спаљивање амбасаде, ни обавезујући споразум с Приштином, али то није у врху агенде.

Каква је очекивања у коферу Вучић однео у Берлин?
– Он је јасно рекао да жели Србију која је савезник Немачке. Обратите пажњу на израз “савезник”. Не “партнер”, како нас већина држава ЕУ доживљава или како ми себе доживљавамо у односима с тим државама. Он је употребио реч савезник. То има потпуну другу димензију. Храбар је то искорак.

Добро, ми бисмо да будемо савезници, али је за савезништво потребно двоје?
– Наравно и то неће ићи брзо. Нећемо ми тек тако, преко ноћи постати савезници. Србија има лош имиџ, пре свега у немачким медијима и широј јавности, што је наслеђено из прошлих времена. Биће потребно много напора да се тај тренд преокрене.

А шта ће у коферу донети премијер из Берлина?
– Они ће, пре свега проверити колико је Вучић кредибилни партнер. Све је то лепо у политичким изразима, али они ће испитати решеност да се то оствари. Оперативно, Немачка је јако заинтересована да се досадашњи ритам нормализације односа са Приштином настави, укључујући и услов обавезујућег споразума о добросуседству. Али, постоји једно питање за које је Немачка јако заинтересована. То је судбина Босне и Херцеговине.

Шта то Берлин жели од Београда у погледу БиХ?
– Берлин сматра да Србија има пресудан утицај на власт Републике Српске и од наше Владе се очекује да појача утицај на власт Српске да прихвати уставне промене како би Босна и Херцеговина постала функционална држава. То питање је од огромне важности са Берлин.

О медијима у четири ока

Непосредно пред пут у Берлин премијер је ушао у отворен сукоб с Оебсом и западним амбасадорима који му, наводно, спремају смену. Колико ће се питање медијских слобода, цензуре и свађање с Оебсом и ЕУ одразити на ову посету?
– Премијер је одабрао јако лош тренутак, ако га је уопште бирао. Немачки медији ће ово искористити прво да се професионално солидаришу са српским колегама јер је то за медије веома снажно етичко питање. Догодиће се да они истакну како “партнер Немачке код куће гуши слободу говора и писане речи”. Кад је реч о званичном делу посете, немачки званичници ће засигурно истаћи важност слободе медија, а ако буду сматрали да би требало Вучићу оштро приговорити, то ће се догодити у делу разговора у четири ока. Шта год да буде, Вучић је у најмању руку тактички лоше одиграо.

Немачка важна и због дијаспоре

Због чега је однос са Берлином по важности далеко изнад односа с другим европским силама?

– Погледајте само бројке. Две трећине укупне технологије у Србији чини немачка технологија. У Србији послује 300 немачких компанија које запошљавају 25.000 радника. Немачка је без конкуренције највећи појединачни донатор Србије у последњих 14 година, а у тој земљи живи око пола милиона наших грађана, што није случај ни са једном другом државом у том обиму. Та силна помоћ дијаспоре је значајна ставка девизног прилива и то се не може игнорисати. Њихов се положај не сме игнорисати. Замислите шта би било да није расејања.

Љ. Ивановић, Вести