ЛОШЕ ОРГАНИЗОВАН ИЗВОЗ СМАЊУЈЕ ПРИХОДЕ
Малина из Србије стиже у великим количинама у Немачку, али је тамошњи потрошачи не препознају као српску већ као њихову домаћу. Разлог је што малину шаљемо у ринфузу, тамо је само упакују и залепе етикету “Направљено у Немачкој”.
– Чак 70 одсто аграрних производа које Немци увезу из Србије су малине. Међутим, нигде на производу у продаји не пише да је пореклом из Србије, Немци то дистрибуирају под својим брендом – каже за “Блиц” Александар Ивковац, економски саветник у нашој амбасади.
Према његовим речима, наш производ је непрепознатљив и многе фирме у Немачкој мисле да ће због лошег имиџа који српски производи имају продаја бити слаба.
– Али, то није тачно. Ко не би купио квалитетан производ по доброј цени? О тој проблематици стално извештавамо надлежне, али ништа се не дешава – наглашава Ивковац.
Он подсећа и да чачанска јабука на паковању има ознаку да је немачка.
– Нисмо заштитили производе као што је, рецимо, Грчка на време урадила са маслиновим уљем. Наши произвођачи продају у ринфузу и то је проблем. Држава би требало да омогући јефтинију логистику, како бисмо упаковали производ и продавали га по већој цени – додаје Ивковац.
Министар економије Небојша Ћирић каже за “Блиц” да већ неко време слуша о том проблему.
– Ради се о перцепцији неких немачких компанија које раде са српским и које мисле да је боље да производ буде представљен као “Маде ин Германy”. Они сматрају да би ознака да је производ српски утицала на продају. То је директна последица онога што се дешавало 90-их и делимично после тога. Потребан је рад на побољшању и унапређењу имиџа Србије – наглашава Ћирић.
Према његовим речима, и у другим земљама било је сличних проблема, али су углавном решени. Он сматра да би пољопривредни произвођачи требало више да сарађују са државом или да се боље организују како би при извозу имали бољу преговарачку позицију. Ћирић не сматра да је у овде реч о обмањивању тамошњих потрошача. “Да ми у Србији увозимо неку робу и пакујемо је да би продали као производ више додате вредности, исто би било”, закључује Ћирић.
Блиц
