Немци сада за “Јужни ток“, па и без Украјине

МИНИСТАР економије Немачке Зигмар Габријел изјавио је да би гасовод „Јужни ток“ требало, ипак, изградити и повезати Русију и јужну Европу заобилазећи Украјину. Та најновија Габријелова изјава је шокирала многе јер је донедавно и немачка канцеларка Ангела Меркел говорила, као и њене колеге из ЕУ, да се мора поштовати трећи енергетски пакет по коме власници енергената не могу истовремено да буду и власници цевовода. У Бриселу су инсистирали да се „Јужним током“ транспортује не само руски гас већ и из других земаља из каспијског региона.

Габријелову изјаву су у Москви доживели као сигнал да Европа у садашњој ситуацији не може да реши своје енергетске проблеме без Русије. Недавно су директори великих руских компанија које производе гас и нафту изјавили да је за њих приоритет изградња гасовода „Снага Сибира“, на основу чега су неки помислили како ће наводно Русија одустати од градње „Јужног тока“. Међутим, за Русију је важан и „Јужни ток“ јер су залихе гаса велике и има га и за европске и азијске потрошаче.

Сензационална изјава немачког министра Габријела да „ЕУ треба да одстрани препреке на путу градње ‘Јужног тока’ мелем је на душу руских компанија“. Немци су очито свесни да украјинско уцењивање руског „Гаспрома“ може да штети земљама јужне Европе које су већ потписале међудржавне уговоре о градњи „Јужног тока“. Ради се о Аустрији, Мађарској, Словенији, Србији, Бугарској и Грчкој.

„Гаспром“ је власник 50 посто тог гасовода, а 20 посто припада ЕНИ-ју, док по 15 посто имају француски ЕДФ (Елецтриците де Франце) и немачки „Винтершал“ (њинтерсхалл).

Експерти сматрају да је до промене немачког става о градњи „Јужног тока“ дошло зато што једино руски „Гаспром“ има слободне капацитете и може реално да снабдева јужну Европу „плавим горивом“. Европске компаније које добијају гас немају такве капацитете да рапидно повећају продају, а што се тиче увоза са Блиског истока и ИЗ Африке морале би се уложити велике паре за градњу нових цевовода. За те инвестиције у Европи засада нема заинтересованих компанија. Уосталом, и много најављивани „Набуко“, за којег су лобирали Американци, пропао је јер није било у Европи амбициозних инвеститора.

ОДЛОЖЕНА РЕВОЛУЦИЈА ШКРИЉАЦА

ЗБОГ очекиваног пада цене гаса почетком 2015. године у Европи је спласнуо ентузијазам добијања „плавог горива“ из шкриљаца. Да подсетимо, формула за одређивање цене гаса темељи се на цени нафте. Пољска која има највеће залихе шкриљаца на Старом континенту, по прогнози стручњака мора да сачека најмање шест година да би опет постало рентабилно прављење гаса из шкриљаца. Велике западне компаније, амерички „Ексон“ и „Коноко“ затим италијански „Ени“ и француски „Тотал“ нису задовољни резултатима пробних бушотина у Пољској.

Б. ВЛАХОВИЋ, Новости