Ситуација је толико забрињавајућа да је о њој већ тајно расправлјала надлежна комисија Бундестага, па је чак Балкан био и једна од тема прошлонеделјног самита Г7.
На Балкану живе милиони муслимана староседелаца. Чини ли то тај регион посебно занимлјивим за „Исламску државу“, како последњих дана пишу локални и светски медији? Наши саговорници имају о томе различите ставове.
Последњих сто година балканске историје нису ништа друго до хронологија тлачења муслимана; у уроти учествују сви, од комуниста, преко „крсташа“, до Јевреја, те је зато најлогичније све њих побити – то је Исламска држава (ИС) поручила у пропагандном видеу почетком јуна.
На снимку чија продукција подсећа на нешто између епске фантастике и квалитетног документарца, појавлјује се низ млађих и старијих брадатих мушкараца, који на босанском и албанском саветују своју „браћу“ на Балкану да нападају и убијају лјуде у својој околини. За потребе видеа доделјени су им били и специјални надимци: Ал Босни, Ал Албани, Ал Косови…
Реална претња?
Сарајевски стручњак за тероризам Владо Азиновић критикује пре свега медије у региону који су од пропагандног снимка начинили, како каже, спектакл. „Потпуни маргиналци, који не представлјају никога и никад нису били пред камером, сада се одједном осећају важним јер некоме прете иако те претње немају стварног упоришта.
Али самим тим што овдашњи медији јашу на тој причи, рециклирају је и омогућавају тим криминалцима да преко телевизије уђу у наше домове – тиме служимо њиховој сврси. Јер они су тај видео-садржај управо и направили да би се медији закачили“, каже Азиновић за ДВ.
Он додаје да ИС на разним језицима седмично шалје преко 200.000 претећих порука само путем Твитера, те да је „претерано мислити како ИС посебно таргетира Балкан“.
Но неки медији, који се могу сматрати озбилјним, иду чак и далје. Рецимо конзервативни лист „Велт“ писао је недавно у неделјном издању да радикални исламисти по Балкану плету своје мреже и да чак ту постоји нека врста „предобуке“ за будуће џихадисте.
То је берлински лист наводно сазнао у немачким обавештајним круговима. Ситуација је, пише, толико забрињавајућа да је о њој већ тајно расправлјала надлежна комисија Бундестага па је чак Балкан био и једна од тема прошлонеделјног самита Г7.
Доцент на београдском Факултету политичких наука Филип Ејдус сматра да се у овом тренутку не може говорити о некаквим ћелијама ИС на Балкану, али да претње треба схватити озбилјно. „Иако се ради о једном пропагандном филму, била би колосална грешка улјулјкивати се у вери да претња није реална.
Бојим се да је само питање времена када ће та организација започети са нападима у Европи. То би могло да изазове политичке потресе и раст безбедњачког популизма чије ће прве жртве бити слобода и демократија. Балкан би, због ендемске нестабилности, био у том смислу лака мета.
Политичке елите у Србији би прво требало да схвате да без одлучног савеза са Западним демократијама, не могу да одговоре на овај растући глобални изазов, а онда би требало то и да објасне својим грађанима“, наводи Ејдус за ДВ.
Из беде у џихад
Немачки медији преносе и да је „Исламска држава“ у БиХ већ извела неколико напада – рецимо онај у Зворнику када је нападач убио једног и ранио два полицајца.
Међутим, Владо Азиновић подсећа да нападач није био у вези са вођством ИС, те да је мали круг потенцијално радикалних исламиста под присмотром служби. „То наравно не отклања могућност терористичког акта, поготово у случају нападача вукова самотњака. Али ради се о рационалној претњи која је мање или више под контролом и нема потребе да се ствара хистерија.“
Но, иако стручњаци из региона дају различите одговоре на питање колико је реална претња ИС Балкану, једно је сигурно – у том региону џихадисти проналазе релативно велики број регрута. Тако се верује да се само са Косова више од 250 лјуди придружило исламистима, што је, мерено према броју становника, рекорд ван арапских земалја.
Далеко не заостаје ни БиХ. Азиновић је у једној анализи за Атлантску иницијативу сада први пут деталјно испитао ко су лјуди који одлазе у џихад: „Ми смо за потребе презентације фотографисали куће тих младића. То су куће из којих би човек настојао да побегне било где.
Тим младићима се не нуди никаква опиплјива алтернатива која би их охрабрила да будућност траже у матичним срединама. Веома често су са економских маргина, без школе и радних навика.“
Сиромаштво и мањак перспективе јесу један од услова, али свакако нису једини разлог. Јер, како каже наш саговорник, младићи се не радикализују јер немају школе и посла, па чак ни због рецимо геноцида у Сребреници, већ на причи о „глобалној патњи идентитетске заједнице којој верују да припадају“.
„Одлазе на далека ратишта у землје које раније нису знали да покажу ни на географској мапи, у рат који не разумеју и за интересе које не схватају. А све верујући да заправо испуњавају неку врсту Божијег налога“, каже Азиновић и заклјучује: „Углавном су то лјуди који иначе завршавају у организованом криминалу, а у овом случају одлазе у оно што називамо ‘Исламском државом’.“
Утицај са Арабијског полуострва
Има још једна ствар, на коју упозорава Филип Ејдус – југословенски ратови деведесетих имали су и религиозну ноту, као и гостујуће борце, муџахедине из арапских земалја. После рата је остала њихова радикална и погрешна интерпретација религије, коју финансијски подржавају нафтне империје Арабијског полуострва.
„Иако убедлјива већина муслимана на Балкану апсолутно одбацује те анти-цивилизацијске идеје, оне нажалост проналазе свој пут до једног броја лјуди. Томе свакако погодују слаба социо-политичка кохезија у региону, лоша економска ситуација, као и живо сећање на ратове из деведесетих и раширени наративи само-виктимизације“, сматра Ејдус.
Слично важи и на Косову, каже у разговору за ДВ Исмаил Хасани, приштински социолог религије. „Има имама који долазе из разних религијских школа са истока и покушавају да проповедају ислам који је супротан идејама традиционалног ислама на Балкану.
Рекао бих, међутим, да ниједна од тих радикалних варијанти нема прођу на Балкану.“ Хасани примећује да се „пренаглашава прича о наводном настајању ‘Исламске државе’ на Балкану и то тако да се за њене коловође проглашавају Албанци“. Тај стручњак сматра да је период ратова на Балкану завршен, али да упорно опстаје стереотип да у том делу света „кобајаги комшије једва чекају да убијају једни друге“.
Стога, сагласни су наши саговорници, и извештаје о „Исламској држави“ треба ставлјати у контекст. Рецимо, како напомиње Азиновић, рећи да је поменути видео снимлјен још прошле године. И да је добар број оних брадатих лјуди орних за убијање „неверника“ у међувремену већ мртав.
Стандард
