Франкфурт, Хајделберг – То што је на предлог Бундесбанке да се старосна граница за пензионисање подигне на 69 година портпарол немачке владе Штефен Зајберт само кратко рекао да „влада стоји иза одласка у пензију са 67 година”, ни у ком случају не значи да Немци не би требало да очекују све тежи пут до пензије. Напротив, и у самој влади канцеларке Ангеле Меркел постоје заговорници каснијег пензионисања, док еминентни немачки економски институти процењују да би праг за пензионисање требало подићи на чак 73 године.
Централна банка Немачке, која ужива велико поверење у немачкој јавности, први пут је у месечном извештају истакла да би влада требало да размотри повећање старосне границе за пензионисање на око 69 година до 2060. године, како би се обезбедио опстанак пензијског система који је додатно оптерећен тиме што је становништво Немачке у просеку све старије.
„Да би пензиони планови одразили дугорочне трендове, званичне пројекције (пензионог система) требало би да досежу даље од 2030. године”, истакнуто је у извештају, чиме је Бундесбанка искритиковала немачку владу, која је пре десет година одлучила да старосну границу за пензионисање постепено до 2029. подигне са 65 на 67 година.
Сада немачки радници одлазе у пензију када наврше 65 година и три месеца живота, чиме Немачка у односу на суседну Француску има виши праг за пензионисање. Француска влада је недавно старосну границу за пензионисање подигла са 60 на 62 године за оне који су током читавог радног века плаћали доприносе за пензионо и социјално осигурање, док је онима који то нису чинили праг за пензионисање 67 година. До 2060. животна доб за пензионисање биће повећана у Данској на 72,5 година, у Италији на 70, а у Чешкој на 69,5 година.
Да може слично да се очекује и у Немачкој сведочи и то да је седамдесетчетворогодишњи министар финансија Волфганг Шојбле недавно позвао да се праг за пензионисање повећа на око 70 година. Овај утицајни демохришћанин сматра да би одлазак у пензију требало у главама људи и закону формулисати „флексибилније”, уместо што се конкретно одређује старосна граница. Према његовом мишљењу, требало би очекивану старост и радни век довести у готово аутоматску зависност, што би узимајући у обзир чињеницу да Немци све дуже живе значило да би све дуже и радили.
„Морамо се припремити за демографски развој”, рекао је он, додајући да се морају сви трошкови за здравствену негу, пензије и негу немоћних повезати са чињеницом да ће бити све мање запослених те да експлозија трошкова која ће наступити „не сме бити табу”.
Овај његов предлог не само што је наишао на противљење синдиката, опозиције и социјалдемократа са којима су демохришћани у владајућој коалицији, већ су оштре речи стигле и из самог демохришћанског блока. Чини се пре свега због тога што у септембру у три покрајине следе избори, а за годину дана и савезни парламентарни избори, док у Немачкој готово четвртина грађана прима пензију, што значи око 20 милиона потенцијалних бирача.
Из опозиције су поручили Шојблеу да је лепо то што он већ 26 година од атентата у којем је задобио повреду и завршио у инвалидским колицима и даље ради, подсећајући га да је ипак лакше радити као министар него бити радник на траци, возач или неговатељ. С друге стране, Шојблеа посредно бране економски стручњаци. Студија коју је спровео Институт за економска истраживања указује да би животна доб за одлазак у пензију до 2041. могла да буде повећана на 73 године уколико доприноси за пензије остану на садашњем нивоу а пензије не буду смањиване. Ова студија при томе побија тврдње да би то могло да спречи долазак углавном младих и радно способних избеглица.
И стручњаци Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) процењују да ће убрзано старење немачког становништва утицати на привреду и да ће у Немачкој до 2060. бити запослено можда и 15 милиона људи мање, што значи да ће бити мање уплате у здравствене и пензионе фондове. Због тога ОЕЦД предлаже или повећање прага за пензионисање или у догледно време осетно смањење пензија.
Тренутно у Немачкој на једног пензионера долазе три запослене особе. Просечна пензија од око 1.260 евра чини свега 48 одсто просечне плате, а према проценама до 2030. пашће на само 44 одсто. То је износ који омогућава изузетно скроман живот будући да већина живи у изнајмљеним становима, при чему милиони пензионера примају знатно мању пензију, чији је износ знатно ближи износу социјалне помоћи.
Франк Бзирске, шеф највећег немачког синдиката Верди, тражи да ниво пензија буде најпре стабилизован, а потом подигнут.
„Око 12 милиона људи може у старости бити заиста сиромашно у једној богатој Немачкој. Ниске пензије су темпирана социјална бомба”, каже он и као и остали синдикалци истиче да нема ни говора о томе да је довољно подићи само најниже пензије.
Осим тога, власт је најавила и изједначавање нивоа пензија на истоку и западу Немачке, будући да су на истоку и даље за десетак одсто ниже него на западу.
Ипак, ова обећања још нису у потпуности испуњена, док су законом утврђене пензије, које је у Немачкој још крајем 19. века увео канцелар Ото фон Бизмарк, сада све неизвесније и мање.
Аутор: Ненад Радичевић, Политика.рс
