МОНЕТАРНЕ власти тренутно тестирају више модела за решавање лоших кредита који су достигли ниво од око пет милијарди евра – каже за “Новости” проф. Бранко Живановић са Београдске банкарске академије. – Најближе су моделима инвестиционих фондова – централизованог или више њих.

Јединствен фонд био би, тврди проф. Живановић, најбоље решење. Али, само ако би он био приватни.

– Власник фонда треба да буду пословне банке, које морају да обезбеде капитал за његово оснивање. Ту ће бити довољно око 500 милиона евра – напомиње проф. Живановић. – Новац јесте велики, али је, ипак, тек између четвртине и петине изнетог капитала у банке матице у иностранству. Евентуално присуство државе треба свести на адекватни део учешћа у капиталу кроз банке у којима је она власник и ништа више од тога. Негативне резултате агресивне кредитне политике, које су диктирале доминантно банке са већинским иностраним капиталом, неодговорно је финансирати новцем пореских обвезника, а државу оптеретити додатним ризиком.

Проф. Живановић верује и да је неопходно мотивисати банке на овакав корак.

– Треба умањити порез на продају непокретности из колатерала, али и намет за ослобађење резервација за потенцијалне губитке – верује проф. Живановић. – Терет треба да поднесу банке са већинским иностраним капиталом. Буџет за потенцијалне губитке и отпис једне јаче западне банкарске групације у региону је од две до 2,5 милијарди евра, а што је вредност половине наших лоших кредита.

СВАКО БРИНЕ О СЕБИ

Банке би требало, каже проф Живановић, и понаособ да оснивају по један или више наменских инвестиционих фондова за управљање, у први мах, сопственим лошим пласманима. Биле би то такозване банке у сенци, финансиране од матица. У другој фази би, просто, фондови нестајали не продајући само активу него и пасиву фонда.